Duško Radović je srpski književnik, pisac, pesnik, aforističar, novinar, urednik dečjih emisija na radiju i televiziji, dečjih časopisa i TV serija. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u Prilepskoj ulici u Nišu.
Otac mu Uglješa je po profesiji bio železničar poreklom iz Čačka, a majka Sofija je bila domaćica poreklom iz Niša. Iz obe porodice je nasledio njihove najbolje osobine; sa očeve strane obrazovanje i prosvećenost, a sa majčine toplinu i marljivost. Bio je treće od četvoro dece.
Obožavao je oca uprkos tome što je bio strog i sa 9 godina mu je posvetio svoju prvu pesmu. 1928. godine se sele u Suboticu gde Duško završava osnovnu školu i 6 razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu studirajući filozofiju.
Po završetku rata pisao je: skečeve, aforizme, najave, odjave, humoreske, pesme, priče, scenarije za igrane i dokumentarne filmove.
Širokim narodnim masama je poznat po emisiji „Beograde, dobro jutro“ u kojoj je od 1976.-1983. godine publiku zabavljao aforizmima koji su objavljeni u tri knjige i prodati u 300.000 primeraka. Napisao je veliki broj knjiga od kojih su neke prevedene na engleski, ruski, nemački i druge svetske jezike.
Njegova poznata dela su: „Kapetan Džon Piplfoks“, „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Tužibaba i još 9 jednačinki“…
Najpoznatiji aforizmi Duška Radovića su:
„Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.“
„Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“
„Teško je biti dete i biti dobar.“
„Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste, najčešće govori o tome šta nije: nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce…“
„Loše knjige mogao bi pisati svako. Međutim, pisci su samo oni koji ih pišu.“
„Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.“
“Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!”
Prema deci se odnosio s’ poštovanjem pružajući im zdrave, razumljive poruke koje daju mašti na volju. Neke od njih su:
„Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“
„Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.“
„Poštovana deco, budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve prema kojima ste ravnodušni.“
„Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.“
Postao je noćna mora tadašnjeg režima zbog čega je njegova emisija, „Beograde, dobro jutro“, ukinuta. Umro je 16. avgusta 1984. godine, samo godinu dana nakon odlaska u penziju. Pred smrt je rekao svoju čuvenu rečenicu: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com