„Nisu jeli ništa“, priseća se Marina Kulagina priče svoje majke koja je preživela 900 dana opsade Lenjingrada. Njena majka Valentina Grigorjeva jedina je od osmoro braće i sestara preživela opsadu. Ostali su umrli od gladi u opkoljenom gradu.
Natalija Hantunceva, koja danas ima 86 godina, ima sličnu priču. Bila je devojčica kada su nacisti i finski vojnici okružili njen rodni grad. Otac joj je podlegao gladi nakon šest meseci opsade.
„On je radio na fakultetu i dobijao je dodatne porcije, ali sve je nosio majci i meni“, priča Hantunceva. „Još uvek se osećam krivom zbog toga“, prenosi gulf-times.com
U nedelju će se navršiti 75 godina otkako su savezničke snage prekinule blokadu drugog najvećeg ruskog grada, današnjeg Sankt-Peterburga.
„Neuhranjenost je bila najveća opasnost“, kaže Hantunceva. „Bombardovanje, granatiranje, bilo je to strašno, ali nikada ništa nije toliko zapretilo mojoj porodici kao glad.“
Zimi su namirnice dolazile preko smrznutog jezera Namirnice su se u grad dostavljale avionima i zimi preko smrznutog jezera Ladoge. Taj put, koji se koristio i za evakuaciju civila, zvali su putem života.
„Gladovanje je užasno“, rekla je Kulagina. „Nakon opsade u gradu gotovo da nije bilo kućnih ljubimaca.“
Ivan Kurila, profesor istorije na sanktpeterburškom univerzitetu, opsadu je opisao kao „jednu od najvećih tragedija čovečanstva u prošlom veku“.
„Ljudi su umirali od gladi i bilo je groznih priča o jedenju leševa i kanibalizmu.“
Više od pola miliona civila umrlo je tokom dvoipogodišnje opsade grada, bivše carske prestonice.
„Svi su verovali u pobedu. Svi su odbili da se predaju“, kaže Kulagina.
Sovjetski Savez je u Drugom svetskom ratu izgubio više od 20 miliona stanovnika. Pobeda 1945. trajan je izvor nacionalnog ponosa. U postsovetskoj Rusiji ta pobeda služi kao ideologija ujedinjenja, kaže istoričar Aleksandar Latjšev. Političari se često pozivaju na nju kada govore o savremenim problemima.
Oni kažu da su „naši bake i dedovi pobedili u ratu, pa i vi izdržite malo“, tumači Latjšev.
Ratne strahote se u nekoj meri ublažavaju, rekao je. „Rasprave o stvarnom broju žrtava, ceni rata i ulozi nacističkih saradnika i dalje su tabu kako se veterani ne bi uznemirili.“
I Kurila se ponosi ratnom pobedom. „Naši su preci bili na ispravnoj strani najkrvavijeg rata u ljudskoj istoriji.“
„Mnogo je talentovanih ljudi stradalo. Moja zemlja bi izgledala znatno drugačije da su takvi ljudi proživjeli svoj život. To me iz tog rata najviše rastužuje“, rekao je Kurila.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com