Sedite. Ustanite. Ponovite. Ovaj mali trik je izum brazilskog doktora Claudia Gil Arauja. Test je koristio u radu sa sportistima kako bi procenio njihovu gipkost i snagu, stanje u kojem se nalazi njihovo telo. Primenjujući dalje u svojoj praksi SRT (sitting-rising test) došao je do zaključka da se ovakvim testom može ustanoviti da li je osoba ’u dobrom fizičkom stanju’ i koliko će još živeti, piše Bizlife.rs.
Naučni rad sa rezultatima primene SRT objavljen je pre nekoliko godina u naučnom časopisu European Journal Of Cardiology i izazvao je burne reakcije kako onih koji ne veruju u ovakav merni instrument fizičkog zdravlja tako i drugih koji su oduševljeni idejom i lakom primenom.
Extremely Important Sitting Rising Test Predicts How Long You'll Live
Flexibility, balance and muscle strength are key indicators of longevity.
The SRT (sit-rising-test) is a simple, quick, accurate test to motivate you to regularly make it to the gym!https://t.co/faEovr5CL5 pic.twitter.com/sKbHyzVd6a— Don Crumlin (@Don_Crumlin) May 1, 2019
Kako vas dr Araujo vodi kroz SRT?
Prvo, stanite uspravno i stabilno komotno obučeni.
Bez oslanjanja na bilo šta, spustite se na pod do sedećeg položaja.
Zatim ustanite ali bez pomoći šaka, kolena, laktova ili nogu.
Spuštanje na pod i ustajanje boduju se sa maksimalnih 10 poena – pet za spuštanje, pet za ustajanje (10 poena dobijate u slučaju da sednete i ustanete lako, bez pridržavanja, gubitka ravnoteže ili posustajanja). Po poen se oduzima svaki put kada kao pomoć koristite šaku, koleno, lakat. Po pola poena oduzmite za gubitak ravnoteže.
Osnovna ideja dr Arauja je da ukaže svojim pacijentima koliko je važno da svoje telo održavaju u dobroj formi, gipko, elastično i snažno ukoliko žele zdrav i dug život. Čak je shodno rezultatima SRT testa uspostavljena i okvirna prognoza za životni vek – pacijenti koji su sabrali osam i manje poena imaju duplo veće šanse da završe sa životom u narednih šest godina u odnosu na one sa 9 ili deset poena. Oni koji su na testu dobili tri ili manje poena, pet puta su životno ugroženiji za razliku od pacijenata sa 8,9 ili 10 poena (konačni rezultati istraživanja).
Obzirom da je test rađen na ljudima starosti od 51-80 godina, doktor Arauja tvrdi da je SRT siguran za ova životna doba. „Ljudima je sve teže da se sagnu i nešto dohvate sa poda, imaju lošu ravnotežu i slabe mišiće, pa je i veća verovatnoća da će padati i povređivati se“, kaže dr Arauja.
Za one mlađe od 50 ove prognoze ne važe, ali svakako stoji preporuka da urade test kako bi proverili stanje svog tela. Ako ste mlađi od 50 i imate problem, manji ili veći, da izvedete SRT test, to može da bude samo ozbiljno upozorenje i poziv na akciju. Što ste mlađi imate više vremena da se dovedete u zavidnu formu i tako sebi osigurate dug život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com