Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da su ljudi koji nose naočare za vid natprosečno pametni, a ponekad se za njih misli da su veliki štreberi.
Čini se da je nauka uspela da odgovori na ovaj mit i to dokazavši da naši stereotipni mitovi uopšte nisu netačni. Naime, najveća studija sprovedena u cilju odgovora na ovo pitanje bila je 2018. i proučavala je genetske predispozicije inteligencije. Tom je studijom dokazano da inteligentniji ljudi imaju 30% veću učestalost nošenja naočara ili sočiva.
Prethodna je pretpostavka bila da inteligentniji ljudi nose naočare ili sočiva zato što puno više čitaju i zbog toga su im nakon nekog vremena potrebna pomagala za vid. Ipak, ova je studija pokazala da je pitanje nošenja naočara/sočiva puno kompleksnije od toga jer je prilikom istraživanja ovoga pitanja otkriveno 40 genoma, do tada nepoznatih u nauci, koji su izuzetno važni za utvrđivanje veze između nošenja naočara i inteligencije.
U studiji su učesnici iz tri postojeće grupe bili evropskog porijekla starosti između 16 i 102 godine. U toj grupi su oni koji su dobili više rezultate na testu inteligencije takođe pokazali da imaju 28% veću verovatnoću za nošenje naočara ili sočiva i 32% veću verovatnoću za kratkovidnost.
Osim veće verovatnoće kod inteligentnijih ljudi zabeležena je manja verovatnoća za razvoj hipertenzije, srčanog udara, angine, raka pluća i osteoartritisa. Uz to, verovatnoća da će inteligentnije osobe biti depresivne bila je 30% manja, a uz to je zabeležena i 17% veća verovatnoća dužeg životnog veka.
Valja napomenuti da je jedna od najvećih mana ove studije to što je sprovedena samo na učesnicima evropskog porekla.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com