Ova priča čita se brzo, ali ostaje u pamćenju.
Mnoge životne lekcije najbolje se uče kroz vlastito iskustvo. Ipak, postoje i priče koje vam, kada ih čujete, mogu mnogo bolje otvoriti oči nego vlastite greške i pobede.
Jedna od takvih priča jeste i ova o borbi dva vuka, belog i crnog – čita se u jednom dahu, a pamtićete je i prepričavati u mnogim životnim situacijama.
Priča o dva vuka
Deda i unuk su voleli da ostanu sami i pričaju o svemu na svetu. Klinac je postavljao mnoga pitanja: o zvezdama i mesecu, o cvrčcima i bubama u travi, o knjigama i igračkama. Stariji čovek je strpljivo odgovarao. Zatim je na njega došao red da postavlja pitanja.
– Znaš li, unuče, da dva vuka uvek žive i bore se u čoveku?
– Kako dva vuka? Gde žive? – znatiželjno dete odmah se zainteresovalo.
– Jedan vuk je prikupio sve loše, mračne osobine čoveka: zlo, bes, ponos, agresiju, nezadovoljstvo, pohlepu. Beli vuk je, sa druge strane, ispunjen svim dobrim i svetlim što postoji na ovom svetu: ljubav, dobrota, milosrđe, saosećanje, velikodušnost, – jasno je rekao sedokosi pripovedač.
– A ko će koga pobediti?! – dečak se već vrpoljio od nestrpljenja.
Deda je ćutao, zastao, a zatim odgovorio:
– Vuk koga sam hraniš uvek pobeđuje.
Pouka
Možda dečak nije odmah razumeo ovu priču, ali ona će mu sigurno ostati zabeležena kao važna lekcija i pojaviće se u pravom trenutku života kada mu bude bila potrebna, kao i vama.
Poznato je da kako zračimo – tako i privlačimo. Jedino od nas samih zavisi da li će u nama pobediti crni ili beli vuk jer smo mi upravo ti koji sami sebe „hrane“ emocijama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com