Premda će mnogi reći da baš i ne umeju da lažu, malo je onih koji će se dok izgovaraju laž baš zacrveneti ili gledati u stranu i tako sebe otkriti.
Nedavni eksperiment holandskih istraživača sa Erasmus univerziteta u Roterdamu proučavao je učinak laži na govor tela i pokrete, a pokazao je da se ljudi ponašaju manje više slično kada ne govore istinu. A jedna ekspresija je kod izgovaranja laži, tvrde naučnici, zajednička gotovo svima.
Kad lažemo, kaže ova studija, često nesvesno kopiramo ponašanje i govor tela osobe koju lažemo, a najviše ćemo kopirati govor tela bliskih nam ljudi. Zato ćemo, čini se, najneuspešnije lagati svoje partnere u ljubavnim vezama.
A za to, rekli su vođe ovog istraživanja za Miror, postoji i logično objašnjenje.
– Kad se trudimo da nekog uverimo u svoju priču, mozak nam se potpuno fokusira na ono što izgovaramo i ‘zaboravlja’ da kontroliše govor tela, pa pribegava oponašanju koje zahteva manji kognitivni napor od razmišljanja – rekli su.
Naučnici su u ovom istraživanju dobrovoljce najpre kamerama snimali dok su govorili istinu, a snimke su onda uporedili s onima na kojima su ispitanici lagali. Zaključili su da laganje iziskuje popriličan kognitivni napor, pa je većini ljudi mnogo lakše da ispričaju istinu nego laž.
To je postalo još očiglednije kad su učesnici istraživanja zamoljeni da slažu svoje partnere, a što je laž bila gora, oponašanje partnerovih ekspresija postajalo je uočljivije.
– Ova su naša otkrića u skladu sa saznanjima da se ljudi pod većim kognitivnim opterećenjem oslanjaju na automatizovane procese tela, poput mimikrije – rekli su naučnici, jer je laganje kognitivno zahtevnije od govorenja istine.
Zato, dodali su, oponašanje partnerovog govora tela može biti i očigledni znak prevare, jer se oslanja na automatske procese koje je teže svesno kontrolirati – a što više u glavi ‘razrađujemo’ svoju laž, to nam više telo automatski oponaša onog koga pokušavamo da zavaramo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com