Emocije su u bliskoj vezi sa hranom, pa nije neobično i da ulove poremećaj u ishrani. Ostin Dejvis ima 20 godina i od svoje treće godine jede isključivo makarone sa sirom. Živi s bakom i dedom na Floridi, a nedavno je objasnio da nije sam izabrao da bude takav. I to definitivno nije njegov hirovit izbor, već ozbiljan problem.
“Ne želim da kažem da sam zavisan od makarona sa sirom jer to zvuči čudno, ali telo mi ne dopušta da jedem bilo šta drugo”, kaže.
Dok prolazi kroz prodavnicu, ne postoji hrana za kojom žudi. Nije upoznat s mesom, kao ni s većinom povrća. Kod kuće ima ogromne zalihe gotovih makarona sa sirom koje svakodnevno ubacuje u lonac. Svestan je da ima problem, dodaje i da mu je muka od toga, ali ne želi da uvrsti nijednu drugu namirnicu na svoj jelovnik, ispričao je za Vice.
“Čim mi neka druga hrana uđe u usta, osetim ne. Čak i na licu mesta povratim”, tvrdi.
Dejvis pati od poremećaja selektivne ishrane, koji se naziva i poremećajem izbegavanja unosa hrane (ARFID). To je anksiozni poremećaj koji se karakteriše upornim odbijanjem jedenja određene hrane ili jedenja bilo koje vrste hrane. Na priimer, Dejvisa zgrozi pomisao na krv u sirovom mesu.
Nije neuobičajeno da su deca izbirljiva u jelu, čak i da gotovo uopšte nisu zainteresovana za jelo, zato ARFID obično počinje u ranim godinama. Za razliku od anoreksije i bulimije, koje su češće kod devojčica, ARFID je češći kod dečaka. Dejvisu je laknulo kad je dobio dijagnozu, a svoju priču podelio je u kratkom dokumentarnom filmu u kojem je pojasnio da je zbog fizički nasilnog oca razvio PTSP.
Utehu je našao u makaronama sa sirom, nakon što je naučio da ih sprema, i to je postala jedna od nekoliko stvari u njegovom životu koje je mogao da kontroliše. Počeo je da posećuje terapeuta i nada se da će u budućnosti proširiti paletu jela koja konzumira.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com