Postoje deca koja su morala prerano da odrastu i da na svoja pleća prime obaveze i odgovornosti koje baš i nisu primerene za njihov uzrast.
Rana zrelost kojoj su bili izloženi oblikovala je njihov karakter, a to se često ogleda u specifičnim osobinama i navikama koje pokazuju u odraslom dobu.
Donosimo karakteristike koje možete primetiti kod osoba koje su u mladosti morale preuzeti određene odgovornosti.
1. Strogo se drže svog rasporeda
Ljudi koji su bili primorani da prebrzo odrastu uglavnom imaju veoma izraženu samodisciplinu. Pošto su morali da budu deca u koži roditelja, u osnovi su bili primorani da postanu odrasli mnogo pre vremena. Veliki deo tog ponašanja čini strogo pridržavanje rasporeda, što je navika koja ostaje prisutna i kada odrastu.
Oni su tačni, posvećeni, poštuju rokove i često su ranoranioci. To često može da bude pozitivno, ali s druge strane i veoma opterećujuće.
2. Veoma su organizovani
Ovakve osobe su vrlo rano počele da same upravljaju svojim svakodnevnim poslovima i obavezama, što je doprinelo tome da postanu visoko organizovane osobe. Oni često planiraju unapred, prave rasporede i brinu o obavezama ljudi za koje su odgovorni ili za koje brinu, imaju planove za vanredne situacije za potencijalne probleme.
„Parentifikacija predstavlja oblik „promene uloga“ u porodici kada dete mora da preuzme odgovornosti roditelja. Dešava se da moraju, osim što se brinu o sebi, da brinu o mlađim članovima porodice, mire „zaraćene“ strane u porodičnom krugu, aktivno pomažu roditeljima…“, ističe psiholog Imi Lo.
3. U stanju su da preuzmu veliku odgovornost na sebe
Ljudi koji brzo odrastu preuzimaju na sebe mnogo veću odgovornost u odnosu na svoje vršnjake, upravo zato što su mogli da se oslone samo na sebe i nisu imali sa kim da podele teret odgovornosti tokom osetljivih godina odrastanje.
Oni održavaju svoja obećanje i nije im problem da budu lideri kada je to potrebno. Umeju da se suoče sa svojim greškama i po potrebi ih isprave.
4. Oni se direktno suočavaju sa problemima
Pošto su propustili mnogo bezbrižnih aspekata detinjstva, rano su se suočili sa problemima i surovom realnošću. Oni zadržavaju taj obrazac i kada odrastu – direktno se bave problemima, umesto da ih izbegavaju i guraju pod tepih.
Kako su kao deca bili uskraćeni za mogućnost da žmure na probleme ili imaju olakšice, morali su da ulože svoj puni napor da prevaziđu prepreke.
5. Veoma su samokritični
Ljudi koji su prerano odrasli često izrastaju u samokritične pojedince, koji su pritom skloni da krive sebe za situacije kada stvari krenu naopako.
Prerano odrastanje ima brojne prednosti, od kojih smo neke već naveli, ali je na kraju svega ipak veliki teret za dete. Oni koji su prebrzo odrasli naučili su da nose težinu na svojim ramenima i osećaju se odgovornim za sve (i svakog).
„Nijedno dete ne bi trebalo da odraste prerano. Ako ste kao dete bili parentifikovani, a i dalje nosite „ceo svet“ na svojim leđima, važno da potražite pomoć kako biste naučili da postavljate granice i brinete o sebi“, savetuje psiholog Mark Travers.
6. Trude se da ugode ljudima
Deca koja su bila primorana da prerano odrastu kao odrasli ljudi, nažalost, često imaju narušen osećaj sopstvene vrednosti i osećaju se dostojno samo kada ugađaju drugima i odgovaraju na njihove želje i prohteve.
Često daju prioritet tuđim željama i očekivanjama na uštrb svojih sopstvenih u nadi da će drugu stranu to zadovoljiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com