Deca su predivna, i fascinantno ih je posmatrati. U svakom uzrastu dešava se toliko toga dok oni rastu, uče, razvijaju se, polako se formiraju u ličnosti koje će jednog dana postati… I tako su beskrajno slatki dok to rade.
Trogodišnjaci umeju da budu podjednako tvrdoglavi kao i dvogodišnjaci, nekada čak i više od njih, ali, takođe, shvataju i ideju da bude red na nekog drugog da u nečemu uživa, čak i ako ne žele uvek da poštuju taj koncept. Divno je posmatrati ih kako shvataju i sprovode u delo komplikovanije zahteve (recimo, da odu u drugu sobu, nađu maminu knjigu i donesu je u dnevni boravak). Negde u ovom uzrastu neretko se pokazuju crte karaktera koje će zadržati i kasnije – neka deca budu mirnija i umeju sama da se zabave, neka stalno pokušavaju da budu u centru pažnje… Tada i mašta počinje da im radi sve više i više. Na primer, kanap više nije samo kanap, to može da bude i zamišljena uzica za kucu, i može se desiti da se dva trogodišnjaka čitavo popodne igraju šetanja kuce, i smenjuju u tome ko "igra" kucu. Pričaju sami sa sobom, igraju uloge, trogodišnjak može i po šest meseci da bude Supermen ili Roki ili koji im već lik bude zanimljiv. Razgovori s trogodišnjacima postaju sve složeniji, a ako dete uči još neki jezik, nije iznenađujuće ako, u pokušaju da dodatno pojasni ono što govori, ubaci i poneku reč iz stranog jezika koji uči.
S četiri godine uglavnom je gotovo s napadima besa. Postaje moguće decu ubediti argumentima, i predivni su kao društvo. Stalno nešto zapitkuju, radoznalost im je beskrajna, mada ume da bude nezgodno kada ne shvataju da neka pitanja u nekim trenucima nisu prikladna – ne ponašaju se neprikladno jer žele da vas obrukaju niti da budu "nedokazana", deca ovog uzrasta su nekad jednostavno radoznala i žele pa žele da saznaju ono što ih zanima, i ne žele da čekaju sat-dva dok ne postane prikladno da im objasnite to što ih zanima (na primer, zašto se onoj teti pojavila crvena mrlja na suknji, a vi se nalazite u sobi punoj ljudi). Četvorogodišnjaci izuzetno uživaju u svemu što su sad u stanju da postignu – uče da voze bicikl (uz pomoćne točkove), pomažu vam da složite veš, biraju šta će da obuku… Njihov ukus u oblačenju obično teži neobičnom, ono što bi u kasnijim godinama bilo nazvano ekscentričnim; vole upadljivu garderobu. Divno je posmatrati ih kako uče da se ponašaju u društvu; recimo, vaša ćerkica na smenu s drugaricom hrani njenog papagaja, zajedno se kikoću, pažljive su prema bolesnom drugu, stidljivo se seti da se zahvali vaspitačici…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com