Upozorenja dolaze sa svih strana – veštačka inteligencija predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo i mora se zauzdati pre nego što bude prekasno. Ali koji su to scenariji katastrofe i kako bi mašine mogle da izbrišu čovečanstvo?
Spajalice propasti
Većina scenarija katastrofe počinje isto: mašine će nadmašiti ljudske kapacitete, izmaknuti ljudskoj kontroli i odbiti da ih se isključi. „Jednom kad dobijemo mašine koje imaju cilj samoodržanja, u nevolji smo“, rekao je stručnjak za veštačku inteligenciju Yoshua Bengio, a prenosi Hina.
Budući da te mašine još ne postoje, zamišljanje kako bi mogli da ugroze čovečanstvo često je prepušteno filozofiji i naučnoj fantastici. Filozof Nik Bostrom pisao je o „eksploziji inteligencije“ za koju kaže da će se dogoditi kada superinteligentne mašine počnu da dizajniraju sopstvene mašine.
Ilustrovao je tu ideju pričom o superinteligentnoj veštačkoj inteligenciji u fabrici spajalica. Veštačka inteligencija dobila je zadatak da maksimizuje proizvodnju spajalica i tako „pretvara najpre Zemlju, a zatim sve veće delove vidljivog svemira u spajalice“.
Mnogi su Bostromove ideje odbacili kao naučnu fantastiku zato što je zasebno tvrdio da je čovečanstvo računarska simulacija i podržavao teorije bliske eugenici. Ipak, njegova su razmišljanja o veštačkoj inteligenciji bila izuzetno uticajna, nadahnuvši i Elona Maska i profesora Stivena Hokinga.
Terminator
Ako superinteligentne mašine žele da uništite čovečanstvo, svakako im treba fizički oblik. Crvenooki kiborg Arnolda Švarcenegera, poslat iz budućnosti da prekine ljudski otpor pomoću veštačke inteligencije u filmu „Terminator“, pokazao se zanimljivom slikom, posebno za medije.
Ali stručnjaci su odbacili tu ideju. „Malo je verovatno da će ovaj koncept naučne fantastike postati stvarnost u nadolazećim decenijama ako će uopšte ikada postati stvarnost“, napisala je grupa Stop Killer Robots u izveštaju za 2021.
Međutim, grupa je upozorila da je davanje moći mašinama da donose odluke o životu i smrti egzistencijalni rizik. Ekspertkinja za robote Kerstin Dautenhahn sa Univerziteta Waterloo u Kanadi umanjila je te strahove.
„Roboti nisu zli“
Rekla je za AFP da veštačka inteligencija verovatno neće dati mašinama veće sposobnosti razmišljanja ili ih prožeti željom da ubiju sve ljude.
„Roboti nisu zli“, rekla je, iako je priznala da ih programeri mogu naterati da čine zle stvari.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com