Od roditelja učimo kako da se odnosimo prema sebi, svojim potrebama i željama, kako da se usmeravamo, čemu da verujemo, sa kim i kako da se povezujemo. Kako su se roditelji brinuli o nama tako mi o sebi brinemo kad odrastemo.
Ukoliko su roditelji zanemarivali naše emocionalne potrebe, učili nas da je to kako se osećamo nevažno ili pogrešno, da su naše želje nevažne, to ćemo nastaviti da radimo sebi celog života.
Biraćemo prijatelje i partnere koji će se prema ponašati onako kako su se prema nama ponašali roditelji.
Jer naučili smo da je to normalno, naučili smo da je to ljubav…
Osim ako ne odlučimo da počnemo o sebi da brinemo kao dobar roditelj i korak po korak, uporno i strpljivo učimo da se prihvatimo, volimo i brinemo o sebi onako kako zaslužujemo.
Zašto je važno prepoznati i oporaviti se od emocionalnog zanemarivanja u detinjstvu
Ako nastavite da ignorišete svoja osećanja, nastavićete da osporavate svoju realnost, da osporavate sebe.
Samo vi znate šta vam prija a šta ne, šta je za vas dobro a šta ne.
Ma šta o tome drugi mislili, vi ste ekspert za svoju realnost i tu vam ne treba „drugo mišljenje“.
Možete odlučiti da uradite nešto što ne želite ukoliko procenite da je na duže staze to bolje za vas, ali ne možete se naterati da želite nešto što ne želite, makar to „ceo svet“ želeo.
Ako ne naučite da prepoznajete i verujete svojim osećanjima, nećete moći da se adekvatno povezujete sa drugim ljudima – da date i primite ljubav.
Ako niste naučili da je ljubav recipročna i uzajamna, iscrpljivaćete se i truditi preko mere da se svidite i budete prihvaćeni ili ćete bliskost i razmenu emocija doživljavati kao neprijatne pokušaje da vas kontrolišu.
Kažu da su emocije jezik duše, naučite da čujete i razumete sebe.
Kada umemo da čujemo i prepoznamo svoja osećanja dok još šapuću, ona neće morati da vrište.
Ako ne zanemarujemo rane znake nezadovoljstva, tuge i zabrinutosti, nećemo biti preterano anksiozni i depresivni.
Ako ne naučite šta je emocionalno zanemarivanje i koliko je štetno, nećete umeti da odgovarajuće prepoznate i brinete o emocionalnim potrebama svoje dece. Ako izlečite svoje emocionalne povrede, bićete bolji roditelj.
Kako se oporaviti od emocionalnog zanemarivanja u detinjstvu
Obraćajte pažnju, primećujte svoju pravu prirodu. Šta vam se sviđa, šta ne, čega se plašite, sa čime se borite. Posmatrajte, primećujte nemojte suditi i odbacivati svoju realnost. Slušajte svoj „stomak“.
Prepoznajte i budite svesni kako se povodom nečega osećate. Koliko god neprijatna i bolna osećanja bila, važno je da znate šta vam „stomak kaže“. Nemojte osporavati, izbegavati i maskirati svoja osećanja.
Nemojte suditi sebi zbog toga kako se osećate. To nije stvar vaše odluke, to ne možete promeniti i izabrati. Biramo svoje ponašanje, biramo kako ćemo se odnositi prema sebi i drugima.
Bolje ćemo upravljati sobom i svojim životom ako prestanemo da se ljutimo na sebe i svoja osećanja i preuzmemo odgovornost za svoje postupke.
Budite uporni i strpljivi, promena je teška, ali se isplati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com