Ako hoćete da vam dete bude sposobno za život, ove stvari ne smete da mu radite
Nakon opsežnih istraživanja, psiholog i autor najprodavanijih knjiga iz oblasti primenjene psihologije dr Tim Elmor otkrio je da neka dobronamerna roditeljska ponašanja mogu biti pogubna za dečje samopouzdanje od malih nogu i ograničiti njihove šanse da postanu ljudi uspešni i u poslu i privatnom životu.
Kako biste izbegli iste greške, evo šta ne treba da radite:
1. Da ne dopuštate deci da iskuse rizik
Živimo u svetu u kojem opasnost vreba na svakom koraku. Preokupacija „bezbednost na prvom mestu“ uslovljava naš strah od gubitka dece, pa radimo sve što možemo kako bismo ih zaštitili. To i jeste naš posao, ali zato smo ih izolovali od zdravog rizičnog ponašanja i to dugoročno ima negativan efekat. Evropski psiholozi otkrili su da, ako se dete ne igra napolju i nikada mu ne dozvoljavate da odere koleno, ono ni moglo da razvije razne fobije kao odrasla osoba.
Deca moraju nekoliko puta da padnu kako bi naučila da je to normalno, a tinejdžeri će morati da raskinu sa dečkom ili devojkom kako bi stekli emocionalnu zrelost koju zahtevaju trajni odnosi. Ako roditelji uklone rizik iz života deteta, verovatno će doživeti da njihova odrasla deca imaju veliki stepen arogancije i veoma nisko samopoštovanje.
2. Da ih spasavate uvek i odmah
Današnja generacija mladih ljudi nije razvila neke od životnih veština koja su deca imala pre 30 godina – jer se odrasli mešaju i rešavaju probleme umesto njih. Ukoliko im priskačete u pomoć suviše brzo i pokušavate da im asistirate preko svake mere, uklanjate njihovu potrebu da se suočavaju sa teškoćama i rešavaju probleme na svoj način. To je roditeljstvo na kratke staze i gubi smisao koje ima lider – da mlade ljude osposobi da nešto urade bez pomoći.
Pre ili kasnije deca naviknu na to da će ih neko spasiti. „Ako ne uspem, odrasla osoba će glatko rešiti problem i ukloniti sve posledice mog lošeg ponašanja.“ U stvarnosti to ni izbliza nije način kako svet funkcioniše, pa zbog toga onemogućava decu da postanu kompetentni odrasli ljudi.
3. Da se oduševljavate prelako
Pokret samopoštovanja pokrenuli su bebi-bumersi kad su bili deca, ali ukorenjen je u školskim sistemima osamdesetih godina. Prisustvujte bilo kojoj utakmici u školi i videćete da je svako dete – pobednik. Taj „svako dobija trofej“ mentalitet može omogućiti da se naša deca osećaju posebnom, ali istraživanje pokazuje da ovaj metod ima neželjene posledice. Deca na kraju vide to tako što su mama i tata jedini koji misle da su ona super kad niko drugi to ne kaže.
Onda počinju da sumnjaju u objektivnost svojih roditelja; osećaju se dobro u trenutku, ali to nema nikakve veze sa realnošću. Kada se suviše lako oduševljavate i zanemarujete loše ponašanje, deca uče da varaju, preuveličavaju, lažu i izbegavaju neprijatnu realnost – sa kojom nisu naučena da se suoče.
4. Da dopuštate da vas vodi osećaj krivice
Dete ne mora da vas voli svakog minuta. Deca će prevazići razočaranje, ali neće prevazići to da su razmažena. Recite im „ne“ ili „ne sada“, i neka se bore za ono što za njih zaista predstavlja vrednost i potrebu. Većina roditelja nastoji da deci da ono što žele kada ih nagrađuje, a to posebno važi za roditelje sa više dece. Kada jedno dobro u nečemu, roditelji misle da nije fer da samo njega pohvale i nagrade, a da drugo ne dobije ništa. To je nerealno i propušta se prilika da deca nauče da uspeh zavisi od naših sopstvenih postupaka i dobrih dela.
Nemojte ih naučiti da se dobar uspeh u školi nagrađuje odlaskom u tržni centar. Ako se vaš odnos zasniva na materijalnim nagradama, deca neće razviti motivaciju i neće osetiti bezuslovnu ljubav.
5. Da ne delite sa njima lične pouke iz prošlosti
Zdravi tinejdžeri želeće da rašire krila i moraće bar da pokušaju da rade stvari na svoju ruku. Mi kao odrasli moramo da ih pustimo, ali to ne znači da ne možemo da im pomognemo da plivaju ovim vodama. Podelite sa njima važne lekcije koje ste naučili na sopstvenim greškama kada ste bili njihovih godina i to na način koji će im pomoći da nauče da naprave dobar izbor. (Izbegnite negativne lekcije koje imaju veze sa cigaretama, alkoholom, opojnim drogama itd.)
Takođe, deca se moraju pripremiti da će praviti greške i suočiti se sa posledicama svojih odluka. Ispričajte im kako ste se osećali kada ste imali slično iskustvo, šta je vodilo vaše akcije i rezultat naučene lekcije. Roditelji nemaju jedini uticaj na decu, ali moraju imati najbolji uticaj.
6. Da ne brkate inteligenciju i darovitost sa zrelošću
Inteligencija se često koristi kao mera zrelosti deteta, i kao rezultat toga roditelji pretpostavljaju da je inteligentno dete spremno za svet. To nije tačno. Neki profesionalni sportisti i holivudske glumice, na primer, neverovatno su talentovani, ali uhvaćeni su i u javnim skandalima. Samo zato što je dete darovito u jednom segmentu, ne pretpostavljajte da će prožimati sve životne oblasti.
Ne postoji čarobno „doba odgovornosti“ ili vodič kada detetu treba dati konkretne slobode, ali dobro pravilo je da posmatrate drugu decu istih godina, pa ako primetite da su samostalnija od vašeg deteta, onda možda sami odlažete nezavisnost i sazrevanje svog deteta.
7. Ne praktikujete ono što propovedate
Roditeljska odgovornost je da modelujemo život kakav želimo da naša deca žive. Da im pomognemo da vode karakteran život i postanu pouzdana i odgovorna za svoje reči i dela. Kao glave porodice, trebalo bi da govorite samo istinu – bele laži će uništiti karakter. Budite oprezni čak i pri sitnim moralnim iskakanjima koje bi drugi mogli da primete – jer će ih primetiti i vaša deca.
Ako vi ne hvatate krivine, deca će znati da to nije prihvatljivo ni za njih. Pokažite svojoj deci šta znači nesebično davanje i radost volontiranja u nekom projektu ili humanitarnoj organizaciji. Ostavite ljude i mesta boljim nego što ste ih zatekli – vaša deca će to upamtiti i jednog dana učiniće isto.
(Telegraf.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com