Dokumentarac Dena Butnera ‘Secrets of the Blue Zones’ otkriva 12 ključnih navika koje vam mogu produžiti život.
Ako ste gledali ‘Live to 100: Secrets of the Blue Zones’, znate da postoje određena područja sveta – Okinava u Japanu, Ikaria u Grčkoj, Sardinija u Italiji, Nicoya u Kostariki i Loma Linda u Kaliforniji – u kojima veći broj ljudi živi znatno duže od proseka. Međutim ne morate nužno da se preselite u neku od ‘plavih zona’ da biste dočekali stoti rođendan.
Kao što autor dokumentarca i edukator Dan Buettner objašnjava: ‘Navike, prehrana i životni stilovi stogodišnjaka ‘plavih zona’ vrlo su jednostavni.’
‘Otkrio sam da je većina onoga što ljudi misle da vodi do dugog i zdravog života pogrešno shvaćena’, kaže Batner u dokumentarnom serijalu ‘Live to 100’, inspirisanom njegovom knjigom, ukazujući na našu opsednutost planovima ishrane, članstvom u teretani i skupim dodacima ishrani – svim onim aspektima života koji su primetno odsutni u životnom stilu stanovnika ‘plave zone’. ‘Činjenica je da većina nas ne koristi maksimalno svoje najbolje godine’, dodaje Batner.
Dakle, koje su to navike? One su jednostavne, ali i prijatne, poput čaše vina za večernje opuštanje, ili intuitivne, poput spoznaje koja je vaša svrha u životu i odabira da je ispunite svaki dan. Istina je da su te transformacije moguće i ostvarive. Na kraju krajeva, kako se ističe u dokumentarcu, ‘iste stvari koje nam pomažu da živimo dug i zdrav život su stvari koje život čine vrednim življenja’.
Proučite 12 obrazaca ponašanja koji su proizašli iz ‘plavih zona’ i pronađite načine na koje ih integrirati u svoj život i zajednicu, prenosi Tportal.hr.
Šta su to ‘plave zone’?
Do danas su Batnerovom putovanja i istraživanja otkrila Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, grčku Ikariju, Nicoyu u Kostariki i Loma Lindu u Kaliforniji kao ‘plave zone’ s najvišim stopama stogodišnjaka.
Prema dokumentarcu ‘Live to 100’, ovih pet mesta dele određene slične elemente – biljnu ishranu, prirodno kretanje i stavljanje porodice na prvo mesto – povezane s dugovečnošću i zdravljem.
Neka vam kretanje postane navika
Ljudi u ‘plavim zonama’ nisu nužno članovi otmene teretane. Najčešće njihove izabrane fizičke aktivnosti tehnički uopšte nisu vežbanje. Besprekorno utkavši fizičke aktivnosti u svoje živote, oni su aktivni svaki dan, a da o tome ni ne razmišljaju puno. Neki od načina na koje to rade uključuju:
Ručno obavljanje poslova. Stariji stanovnici ‘plavih zona’ ne oslanjaju se u velikoj meri na uređaje za obavljanje stvari. Navikli su da ručno cepaju drva, mese hleb, izrađuju rukotvorine i bave se hobijima. Osim što tako održavaju mišiće i mozak aktivnima, gledanje sopstvenih plodova rada može pomoći u stvaranju osećaja ispunjenja.
Hodanje. Umesto da koriste automobile kao način prevoza, stanovnici ‘plavih zona’ svuda pešače. To im pomaže da redovno vežbaju na otvorenom.
Baštovanstvo. Vrlo je dobar način vežbanja ravnoteže. A baš kao i ručno obavljanje stvari, može biti korisno za oslobađanje od stresa.
Pozitivan stav je jako bitan
Prema Batnerovom istraživanju, oni koji žive u ‘plavim zonama’ imaju tendenciju da održavaju stanje smirenosti i niže stope stresa. Neki od načina na koje neguju duševni mir uključuju:
Redovno opuštanje. Iako naporno rade i prošli su uobičajenu granicu za penzionisanje, svaki dan nalaze vremena za opuštanje. Umesto da se oslobode stresa sedeći na kauču i baveći se teškim mislima, okreću se druženju, plesu, pa čak i zajedničkom piću.
Pronalaženje vere. Bez obzira na veroispovest, ljudi u ‘plavim zonama’ obično pripadaju i posvećuju vreme svojim verskim zajednicama.
Razvijanje osećaja svrhe. Stanovnici ‘plave zone’ svako jutro se bude i znaju što donose svetu.
Mudro biranje hrane
Šta i koliko jedemo može uveliko uticati na naše zdravlje i dugovečnost. Ali rešenje nisu nužno stroge, oskudne dijete, lišene ukusne hrane.
Biljna ishrana. Većina stanovnika ‘plavih zona’ prvenstveno se hrani biljnom hranom, a do 95 posto njihove ishrane dolazi od raznolikog niza povrća, pasulja i orašastih plodova bogatih vitaminima i proteinima.
Vino. I te kako je poželjno u manjim količinama, a uočeno je da svi stanovnici ‘plavih zona’ piju jednu ili dve čaše vina dnevno dok se druže s članovima svoje zajednice.
Umerenost. Stanovnici Okinave imaju izreku, ‘hara hachi bu’, koja ih podseća da prestanu da jedu kada im je želudac pun 80 posto. Takođe praktikuju nekoliko navika svesnosti za stolom, uključujući polagano jedenje kako bi omogućili telu da pošalje znakove sitosti i fokusiranje na hranu da bi osetili ukuse.
Povežite se s drugima što je češće moguće
Bez obzira na godine, svi u ‘plavim zonama’ stvaraju istinske veze s članovima svoje zajednice. To je najvažnija sličnost između svih ‘plavih zona’ i verovatno najuticajnija tajna dugovečnosti.
Porodica na prvom mestu. To je očigledno kada su u pitanju stariji. Stariji članovi porodice drže se u blizini ili unutar porodičnog doma, što obezbeđuje njihovu međugeneracijsku povezanost i snažno utiče na njihovu dužinu života, što potvrđuje i nepostojanje domova za starije osobe na Sardiniji.
Partnerstvo. Ljudi u ‘plavim zonama’ ulažu u svoje romantične veze i grade snažna partnerstva puna ljubavi, uključujući brakove.
Blizak krug ljudi. Ali nije sve u romantičnim vezama. Imati neposredan društveni krug od kog možete zavisiti i u koji možete ulagati ključno je za dugovečnost. Na Okinavi stariji ljudi formiraju moais, odnosno grupe prijatelja iz susedstva, koji se redovno sastaju i podržavaju jedni druge u trenucima potrebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com