Još se Pitagora oko 500. godine pre nove ere pitao koja će melodija najbolje da nas rasani. Verovao je da određene pesme ili melodije podižu energiju i imaju sposobnost da se izbore sa pospanošću koju osećamo neposredno posle buđenja. Istraživanja su sada pokazala da Pitagora nije bio daleko od istine i da određeni zvuci zaista mogu bolje i brže da nas razdremaju.
Konkretno, naučnici tvrde da alarmi čija melodija „ima ispunjen i skladan ton“ (kao na primer pesma ABC koju izvodi „Džeksonovih 5“) imaju zvuk koji daje energiju slušaocu i odlične su za efikasno buđenje.
Ali kako bismo razumeli zašto je to slučaj, prvo moramo da razumemo kako naš mozak reaguje na složene stimuluse kada izađe iz stanja sna.
Važno je kako se osećamo posle buđenja
Niko ne voli da se oseća ošamućeno kada se probudi. S druge strane, poznato je da način na koji se budimo može da utiče, ne samo na naše raspoloženje tokom dana, već i na naše kognitivna i mentalna postignuća.
U nekim slučajevima, ošamućenost posle buđenja može biti jako opasna i nekoliko sati kasnije, jer smanjuje brzinu reakcija u donošenju odluka u nekim kritičnim situacijama, bilo u saobraćaju, bulo u rukovanju aparatima koje može ugroziti bezbednost.
Ovo kognitivno stanje smanjene budnosti se naziva „inercija sna“ i nije nebitna jer može izazvati ozbiljne posledice kod onih koji obavljaju visokorizične poslove, uključujući i vožnju.
Kako se mozak budi?
Kako su na osnovu preciznih snimanja mozga naučnici otkrili, prelazak iz sna u budnost ne funkcioniše po principu prekidaču za uključivanje i isključivanje.
Buđenje se odvija zahvaljujući složenim biološkim procesima, uključujući povećan protok krvi u mozgu.
Studije pokazuju da je određenim delovima mozga važnim za donošenje odluka u hitnim situacijama (prefrontalni kortikalni regioni) potrebno više vremena da se „pokrenu“ nego drugim oblastima (kao što su bazalne ganglije) koje su takođe važne za uzbuđenje. To znači da možete biti budni, ali ne sasvim.
Istraživanja su takođe pokazala da je aktivnost krvotoka u mozgu smanjena nakon buđenja, u poređenju sa stanjem pre spavanja.
Stoga, budnost može delimično da zahteva mehanizme koji podstiču preraspodelu krvotoka u mozgu – nešto što određene vrste zvuka i muzike mogu da urade.
Još jedan faktor koji utiče na budnost je faza sna iz koje se budimo. Manje je verovatno da ćete se osećati pospano ako se probudite iz laganog sna, u poređenju sa dubljim, sporim ili REM snom.
Laganu fazu sna karakterišu teta talasne frekvencije (merene na osnovu električne aktivnosti mozga) i može biti povezana sa osećajem pospanosti. U ovoj fazi spavanja, uzbuđenje od spoljašnjih stimulansa, kao što je alarm, može brzo izvući osobu iz sna.
Suprotno tome, dubok san ili spavanje sporog talasa sastoji se od frekvencija delta talasa, koje su povezane sa nesvesnošću. Ovo je faza spavanja koja je izazovnija za potpuno buđenje.
Efikasnost alarma takođe zavisi od starosti. Mladim odraslim osobama od 18 do 25 godina potrebni su glasniji alarmi nego starijima, a mlađima od 13 godina je potreban još viši prag glasnosti, nego adolescentima.
Možda će vam trebati alarm čak 20 decibela glasniji kada imate 18 nego kada budete imali 80 godina, prenosi RTS.
Da li frekvencija i melodija utiču na budnost?
Sve veći broj dokaza ide u prilog tezi da različiti zvukovi alarma mogu pozitivno uticati na naš učinak posle buđenja.
Profesori Stjuard Mekfarlan i Adrian Dier sa Univerziteta u Melburnu, u radu objvavljenom 2020. godine, pokazali su da malu decu bolje bude zvuci čija je frekvencija 500 Herca, nego oni od 2.000 i više.
Istraživanje nije sprovedeno i na odrasloj populaciji, ali istraživači pretpostavljaju da bi dobili slične rezultate.
Glasovna obaveštenja, poput osobe koja viče „pobudi se!“ su efikasnija od zvukova i melodija viših frekvencija. Međutim, nisu efikasnija od alarma sa tonovima od 500 Herca, sličnih onima koji se mogu naći u većini mobilnih telefona.
Istraživače je zanimalo i kako kvalitet muzike, a pre svega melodija, utiču na budnost. Otkrili su da način na koji ljudi opisuju „melodičnost“ svojih alarma, takođe igra ulogu u tome koliko se osećaju pospano posle buđenja.
Oni koji koriste alarme čija melodija se lako pevuši mnogo lakše se bude i bolje osećaju od onih koji koriste standardne „bip“ alarme.
Imajući ovo na umu, istraživači su razvili prilagođenu ritmičnu melodiju koja je dovela do značajno boljih performansi odmah posle buđenja i nešto kasnije, u poređenju sa standardnim zvučnim signalima.
I druge studije su takođe otkrile da je popularna muzika (koja se može opisati kao melodična) dobra za suzbijanje inercije sna posle kratkotrajnog sna, a još više ako je to muzika u kojoj slušalac i lično uživa.
Kako da izaberemo melodiju alarma da bismo se brže razdremali
S obzirom na sve navedeno, profesor Mekfarlan i njegov kolega Dier, preporučuju da savršen alarm mora da ima sledeće karakteristike:
– Da ima lako pevljivu melodiju;
– Da ima dominantnu frekvenciju od oko 500 Herca, ili da je u C kvinti;
– Da nije prebrza ili prespora (100-120 otkucaja u minutu je idealno).
Takođe, moramo imati u vidu da alarm mora biti glasniji za mlađe ljude (ili za osobe koje su u dubokom snu).
Ako uzmemo u obzir podrazumevane alarme dostupne na našim uređajima, potrebno je mnogo više posla – posebno zato što su istraživanja u ovoj oblasti relativno nova. Većina unapred učitanih alarma odgovarajuće glasnoće će nas svakako probuditi, ali alarmi koji ispunjavaju navedene kriterijume ustanovljene najnovijim istraživanjima nas neće samo probuditi, već će nas i razdremati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com