Nema deteta koje danas ne zna ko je simpatični dekica u crvenom odelu koji donosi poklone i paketiće „ako ste bili dobri“. Deda Mraz je sastavni deo proslave božićnih i novogodišnjih praznika već vekovima, ali njegov zadatak, izgled, pa i ime mnogo su se vremenom promenili.
Lik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, ali se smatra da su za pojam današnjeg Deda Mraza najzaslužnija predhrišćanska verovanja germanskih i slovenskih naroda koja su, pokrštavanjem ovih naroda, kombinovana sa likom hrišćanskog Svetog Nikole, piše portal Istorijski zabavnik.
Ali, krenimo od početka.
Ko donosi poklone – Deda Mraz, Sveti Nikola, Božić Bata ili…?
Može se reći da je Sveti Nikola daleki predak današnjeg Deda Mraza. Prvi zapisi o ovom svetitelju, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz 4. veka nove ere. Priča kaže da je za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.
Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Posebno je bio naklonjen deci, a iz njegovog života najpoznatija je ostala priča o tri devojčice koje je Sveti Nikola spasao od prostituisanja tako što im je ubacivao kroz prozor vreću sa zlatnicima.
U germanskoj tradiciji tako je vekovima postojao običaj da roditelji deci za dan Svetog Nikole ostavljaju slatkiše govoreći im da im je to poklon od ovog svetitelja. Ovaj običaj preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka.
U 16. veku, reformacija Martina Lutera nije promenila samo hrišćansku religiju nego i lik donositelja poklona. Naime, pošto protestanti ne slave svece, bila im je potrebna nova božićna tradicija, a lik Svetlog Nikole postepeno je zamenio „Father Christmas“ – Otac Božić (kod nas nešto slično Božić Bati), koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora.
Sveti Nikola putuje u Ameriku
Naseljavajući prostor Severne Amerike, zapadni doseljenici su preko okeana u „novi svet“ sa sobom poneli i svoja verovanja i običaje.
Sant Niklaus, Seint Niklaus, Sinterklas i ostale varijacije imena Svetog Nikole vremenom su sjedinjene i stvoren je Santa Klaus, čije ime je američka štampa prvi put upotrebila 1773. godine.
Upravo se u tom periodu Sveti Nikola polako „preobrazio“ u Deda Mraza kakvog danas poznajemo iako su neki nezaobilazni rekviziti – crveno odelo, krzneni ogrtač, kočije, irvasi i sve što već ide uz savremenog donositelja radosti i poklona, dodavani kasnije.
Jedan od prvih umetnika koji je definisao moderni izgled Deda Mraza bio je Tomas Nast, američki karikaturista iz 19. veka čija se slika Deda Mraza 1863. godine pojavila u nedeljniku „Harpers vikli“.
Priča da Deda Mraz živi na Severnom polu takođe je Nastovo delo, a u to vreme je „najvoljeniji dekica na svetu“ dobio i krzneni ogrtač.
Danas tradicionalna crvena boja njegovog kostima, zamenila je prvobitnu žuto-zelenu 1868. godine kada su Deda Mrazu dodate i kočije i irvasi.
„Nema Nove godine bez Koka-Koline reklame sa Deda Mrazom“
„Koka-kola“ nije bila prvi proizvođač bezalkoholnih pića koja je koristila „dekicu sa poklonima“ u svojim reklamama – Deda Mraz je još davne 1915. „prodavao” kiselu vodu za „Vajt rok beveredžes“, a ista kompanija ga je koristila i u reklamama za svoje slatko piće začinjeno đumbirom iz 1923. godine.
Presudnu ulogu u stvaranju lika kojeg danas poznaje svako dete na svetu odigrala je kompanija „Koka-kola“ tokom ’20-ih i ’30-ih godina prošlog veka. Ipak, nije tačna konstatacija da je Deda Mraza „izmislila Koka-Kola“. Ova firma je samo lik koji je već postojao u svestima kupaca, uzela i promovisala 1931. kroz praznične postere koje je za potrebe marketinške kampanje izradio umetnik Hudon Sanblom.
Ipak, tek nakon što mu je u ruku stavljena flaša Koka-kole Deda Mraz je, zahvaljujući moći ove kompanije, postao najprepoznatljivije lice sveta zabave, što je ostao sve do današnjih dana.
A srpski Božić Bata?
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu zamenio Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca i potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika.
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: „Ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova“.
Božić Batu bi najčešće igrao najstariji član porodice koji bi se maskirao i u kuću dolazio u rano jutro kucajući i pevajući i, naravno, donoseći deci poklone. U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije „suviše hrišćanskog“ Božić Batu potpuno zamenjuje „nadnacionalni, univerzalni“ Deda Mraz koji od tada počinje da „dolazi“ isključivo za Novu godinu.
Ova praksa održala se i do današnjih dana.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com