Problemu seksualnog uznemiravanja često se umanjuje značaj, zanemaruje se, pa se ponekad čak i uznemiravane osobe okrivljuju.
Uticaj seksualnog uznemiravanja je ozbiljan: uznemiravanje može biti emocionalno, ali i zbunjujuće, a može ostaviti osećaj neprijatnosti i sumnje u sebe.
Poznati američki psiholog, psihoterapeut i pisac dr Lesli Beker-Felps daje savete kako da razvrstate svoje misli i osećanja i odlučite kako da odgovorite.
Slušajte svoj stomak: komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja u SAD opisuje seksualno uznemiravanje kao „uslovljavanje napredovanja u poslu kroz neželjene seksualne razgovore, zahteve za seksualnim uslugama i drugo verbalno ili fizičko uznemiravanje seksualne prirode.“
Ali, kao što verovatno znate, ljudi se često ne slažu koje ponašanje prelazi liniju normalnog ponašanja i postaje seksualno uznemiravanje.
Ponekad je seksualno uznemiravanje nepogrešivo uočiti i definisati, kao što je neželjeno dodirivanje ili ljubljanje; ili vam je rečeno da ćete biti angažovani ako imate seks sa šefom.
Druge situacije je teže proceniti, kao što su ponovljeni komplimenti ili seksualne šale.
Zbog toga što je teško proceniti, važno je da slušate svoj stomak. Ako osećate da vas maltretiraju i da vam je „muka od toga“, onda je to verovatno uznemiravanje. Ali čak i ako postoji neka vrsta nesporazuma, nešto je stvarno pogrešno i to nešto treba rešiti.
Setite se da niste sami: ako ste primetili seksualno uznemiravanje i odlučili da se borite, onda vam može pomoći to da znate da se mnogi drugi bore sa istim problemom. Kao primer navodimo kako je jedno nezavisno udruženje u Americi otkrilo da je oko 29% Amerikanaca prijavilo seksualno uznemiravanje.
Takođe, nedavna anketa koju su vodili „NBC Njuz“ i Vol Strit žurnal“ otkrila je da je gotovo polovina anketiranih radnika u SAD maltretirana na radnom mestu.
Dođite do podrške: razgovarajte sa nekim ko je emocionalno stabilan i objektivan i čijem sudu verujete. Nadamo se da će vam ta osoba pomoći da dobijete objektivan sud o situaciji – kao što je označavanje prekršajnih radnji i razmišljanje o tome kako su ti postupci uticali na vas emotivno, lično i profesionalno.
Šta preduzeti?
Odlučite koje akcije možete i želite da preduzmete na osnovu procene situacije. Da biste dobili savete i pomoć, razgovarajte sa pravnikom ili psihologom ako nemate „pri ruci“ socijalnog radnika“, sa menadžerom, ili potražite informacije preko interneta.
Uzbunjivač
Na primer, ako mislite da vam to može pomoći da se osećate bezbedno, razgovarajte sa uzbunjivačem koga svako preduzeće u našoj zemlji mora da ima. Jasno objasnite ponašanje pojedinaca i probleme i navedite da želite da to zaustavite.
Drugi načini borbe
Neki drugi mogući odgovori: da prijavite uznemiravanje svom poslodavcu, sindikatu ili podnesete tužbu. Bez obzira na vašu situaciju, važno je voditi dobru evidenciju o svim incidentima i komunikacijama.
Kroz ceo proces, zapamtite da niste sami, da ne zaslužujete da budete uznemiravani, a ne morate to da podnosite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com