Prenosimo vam priču poznate književnice Elizabet Gilbert koja otkriva kako prepoznati ljude koji su lažni prijatelji i koji nas samo sabotiraju u životu:
Pre 20 godina, ručala sam sa svojom prijateljicom u meksičkom restoranu kada je iznenada upitala: „Liz, mogu li biti potpuno iskrena s tobom?“ Bila sam toliko glupa u svojim 20-ima da sam rekla: „Da, naravno!“ Tada je moja prijateljica izvadila emotivni bodež iz torbice i ubola me u rebra.
Rekla je da sam sebična i lenja, da najverovatnije neću postati spisateljica i da niko ne voli mog dečka. Oh, i poslednja stvar: moja kosa ne izgleda baš dobro. Brada mi je prevelika za kratku kosu pa izgledam čudno i neskladno.
Dok sam hvatala vazduh, pokušavajući nekako da zaustavim unutrašnje emocionalno krvarenje, moja prijateljica je pomerila posudu za umak da bi svojom rukom dohvatila moju ruku. „Ja sam tvoj jedini prijatelj koji će ti reći istinu“, rekla je. Zato je toliko važno da se zbližimo jer ti ostali samo bacaju prašinu u oči. I verovala sam joj. Družila sam se s ovom devojkom još pet godina.
Svaki put kada sam imala potrebu da donesem neku važnu odluku ili čujem nečije mišljenje, obratila sam se njoj, a ona je, sa spremnošću krvnika, presekla nameru u mojim očima. Zašto sam dopustila da me muči? Zato što sam mislila da zahvaljujući njenoj iskrenosti mogu stvari da sagledam realnije, a samo sam bila istraumatizovana.
Nepotrebno je reći da me moje profesionalno napredovanje (u koje ona nije verovala) naučilo da je njena kritika bila štetna. Usprkos predviđanjima moje prijateljice, postala sam spisateljica. Polako sam počela da shvatam da ne moram da prihvatam kritike od bilo koga. S vremenom sam naučila da definišem tip čitalaca kojima je zapravo moj rad i upućen. Razvila sam četiri pitanja koja mi pomažu da odlučim kome je dopušteno da čita skice mojih radova, a kome ne:
1. Verujem li ukusu i proceni ove osobe?
2. Razume li ova osoba uopšte šta želim da stvorim?
3. Želi li mi ova osoba iskreno uspeh?
4. Je li ova osoba u stanju da mi kaže istinu, a da me ne povredi?
Ako ne mogu da odgovorim s „da“ na sva četiri pitanja, onda takvoj osobi ne dopuštam da čita moje rukopise. A četvrto pitanje je generalno najvažnije jer mnogi ljudi koji žele da vam iznesu svoje iskreno mišljenje, zaista samo žele priliku da vas obore.
Otkako sam prestala da pokazujem svoja najdublja osećanja (govorim o rukopisima) i distancirala se od nasilnih ljudi, moj stil se poboljšao. Počela sam da primenjujem ovaj mali „test povjerenja“ u ličnim odnosima. Ako ću se nekome otvoriti, moram da znam mogu li da verujem ovoj osobi, moram da znam razume li me ta osoba, želi li mi dobro i uspeh, i što je najvažnije, može li da bude iskrena.
To su ljudi kojima se okružujem. I moj život je krenuo novim, dobrim, svetlim putem. A onda, jednog dana, moja prijateljica s „bodežom“ me ponovo upitala: „Mogu li da budem iskrena s tobom?“. A ja sam joj odgovorila: „Zaista, ne treba“.
(Sensa.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com