U životima većine ljudi dođe trenutak kada se osećaju zarobljenim u rutini svakodnevnog života. Sve češće se javljaju misli o želji za promenom sredine, posla, izgleda, ponašanja, potrebi da se pronađe nova svrha u životu. Naravno, promena počinje razmišljanjem, ali kako da znate da li vam je zaista potrebna?
Tri su glavna razloga zašto ljudi osećaju snažnu potrebu da se promene. Njih je opisao veb sajt za socijalne veštine „Science of People“.
1. Osećate se „zaglavljeni“, da doživljavate „psihološki zastoj“. Osećate se zarobljeni ili emocionalno vezani za situaciju u kojoj se nalazite. Drugim rečima, želite da se promenite, ali osećate da ne možete“.
2. I dalje se osećate nedovoljno cenjeno ili nedovoljno iskorišćeno. Moguće je da se plašite da pogrešite, paralizovani strahom od neuspeha, moguće je i da potcenjujete sebe ili postoje ljudi ili situacije koje vas sputavaju ili ograničavaju.
3. Vi ste jedan od onih ljudi koji su pokušali sve da naprave trajnu razliku, ali se stalno vraćaju na početak. „Očigledno, nešto jednostavno ne funkcioniše.
Šta učiniti da promenite svoj život na bolje? Tri saveta psihologa
Pre izvesnog vremena na stranicama „Psihologije danas“ dr Džefri Nevid, profesor psihologije na Univerzitetu Sent Džon u Njujorku, objavio je članak pod naslovom „Da li ste spremni za promenu?“. U njemu je podelio tri saveta koji vam mogu pomoći da prevaziđete psihološke barijere da se promenite na bolje.
1. Razmislite na šta možete uticati i pustite ostalo
„Ne možemo da kontrolišemo sve što nam se dešava u životu, jer uprkos našim najvećim naporima, neizbežno doživljavamo neuspehe i razočaranja. Međutim, možemo da kontrolišemo kako ćemo reagovati na događaje koje doživljavamo. Imamo moć nad svojim umom, možemo da se menjamo i testiramo nove načine razmišljanja.“ kaže dr Nevid, ističući da ovakav pristup daje unutrašnju snagu. Specijalista takođe citira reči Marka Aurelija: „Treba vam vrlo malo da biste živeli srećnim životom; sve je u vama, u vašem načinu razmišljanja.“
2. Tretirajte promene kao neku vrstu probne vožnje
„Nekad promene uspeju i postanu deo života, a nekada se ne pokažu kao dobre i moramo malo da petljamo ispod haube, pitajući se šta da uradimo drugačije sledeći put“, podseća psiholog i ističe: „Možemo naučiti više iz naših razočaranja nego iz uspeha. Ali, suočeni s razočaranjem, moramo imati mentalni stav koji nam omogućava da se pokupimo, obrišemo prašinu i nastavimo dalje.“
3. Promena je proces, a ne određeni događaj
„Promena se najbolje posmatra kao proces, a ne kao jedan događaj u određenom trenutku“, podseća ekspert, pozivajući se na jednu od zamki o kojoj je gore bilo reči. „Ljudi koji se odupiru promenama mogu se osećati prijatno radeći stvari na poznat način… Želeli bi da prestanu da puše ili da potraže drugi posao, ali nisu spremni da učine ni jedan mali korak… takođe mogu imati jedan način razmišljanja, verujući da su stvari takve kakve jesu jer jesu i uvek će biti“, kaže Džefri Nevid. U međuvremenu, „ako prepoznamo da je promena proces koji se razvija tokom vremena, možda ćemo postati manje spremni da odustanemo kada u početku nije lako“.
A vi, da li ste spremni da se borite za bolji život?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com