Gubitak bliske osobe je jedna od ubedljivo najtežih životnih udaraca od kojih se mnoge osobe ne oporave na pravi način. Iako ljudi kanališu bol različito, suočavaju se sa istim osećajem krivice, nedostajanja, čežnje, samoće, nemoći…
Emocije u tim momentima su neopisivo burne, ali kada prođe nevjerica i stanje šoka, nailazi najteži period – prihvatanje stvarnosti, piše Stil.
Osnivač teorije vezivanja Džon Bolbi da se preboljevanje odvija u četiri faze:
1. Faza otupljenosti (ukočenosti) – obično traje od nekoliko časova do jedne nedelje
2. Faza čežnje i traganja za izgubljenom osobom – traje nekoliko meseci, a nekad i godinama. Intenzitet bola je neopisiv, a neki ljudi u ovoj fazu ostanu godinama, ne znajući kako da se izbore sa emocijama. Zato je najvažnije u tim situacijama obratiti se stručnom licu za pomoć.
3. Faza dezorganizacije i očaja (beznađa) – i pored ogromnog bola, u njoj smo spremni da prihvatimo da se umrla osoba nikada više neće vratiti i da je smrt konačna. Takođe, uviđamo da naša bliska osoba više ne pati i do uvida da umrla osoba više ne pati, i to donosi olakšanje onome ko tuguje.
4. Faza reorganizacije – prihvatamo da na drugačiji način treba da organizujemo naš život. Međutim, to ne znači da je tuga nestala, samo kroz suočavanje dobija drugačiji oblik.
Koji su presudni činioci za povoljan obrazac preboljevanja?
Ključno pitanje je kakva je relacija bila između umrlog i osobe koja tuguje. Roditelj koji je izgubio malo dete imaće dug i neizvestan proces tugovanja, posebno ako je to dete bilo jedinče. Dobar partnerski odnos među supružnicima su od presudnog značaja u takvim životnim okolnostima.
Sa druge strane, neki ljudi nalazili su se u simbiotskim vezama sa umrlim i oni su u velikom riziku da razviju depresiju.
– Verujem da su za normalan proces žalovanja presudni kvalitetni odnosi koje gradimo s drugima. Ako osoba koja tuguje oko sebe ima bar jednu osobu koja želi da je empatično sasluša – već to je veliki faktor isceljenja. Ako osoba ima ljude koji je pozivaju na zajedničke aktivnosti, na druženje, ako tu osobu koja žaluje drugi posećuju i obraćaju pažnju na nju – velika je šansa da proces tugovanja ne dobije oblik hroničnosti – rekla je jednom prilikom za „Ekliniku“ psihoterapeut i pedagog Biljana Ćulafić.
Osim stručnog lica i dobar prijatelj može umnogome pomoći osobi u žalosti da:
- smanji osećaj krivice kroz uvid da je pružila maksimalnu pomoć umirućoj osobi
- prihvati činjenicu o gubitku
- prepozna konačnost smrti
- dozvoli da bude tužna i izražava svoje emocije
- bude pažljivo i sa puno poštovanja saslušana
- sama izrazi ono što joj se lično dešava
Šta nikako ne bismo smeli da kažemo ljudima koji tuguju, a šta je preporučljivo?
„Žao mi je zbog tvog gubitka“, najbolje je što možemo izgovoriti kako bismo nekome izjavili saučešće i pružili reči utehe u teškim trenucima.
Kad se osvrnemo na razne poruke o izjavljivanju saučešća koje postoje, ono što mnogi zaista cene su zanimljive priče o pokojnicima od drugih ljudi koji su ih voleli.
Ništa ne pretpostavljajte
Nemojte pretpostavljati da znate kakav je bio odnos između osobe koju želite da utešite i osobe koja je preminula.
Evocirajte neku lepu uspomenu
Ponekad će jako ceniti priliku da s drugim podele nešto iz svojih poslednjih trenutaka s preminulom osobom.
Budite dobar slušalac, ne pričajte mnogo
Suzdržite se od pričanja svojih priča o ljudima koji su preminuli i o svojoj borbi sa tugom i vremenu, osim ako vas to ne pitaju. Svako je jedinka za sebe i na drugačiji način prolazi kroz najteže životne momente. I jasno stavite do znanja da ste u svakom trenutku dostupni i otvoreni da saslušate sve što ima da vam kaže.
Rasterećenje
Potrudite se da mu praktično pomognete oko nekih stvari, da mu olakšate neke obaveze ili smanjite pritisak od svakodnevnih zahteva i dešavanja.
Budite nežni i pažljivi
Budite saosećajni, ljubazni i uslužni. Posebno nakon prolaska šoka ste potrebni osobi koja je izgubila voljenog. Tada joj ne dozvolite da potone u depresivne misli, već joj se posvetite, pa makar i u tišini provodili vreme zajedno. Bitno je da zna da ste uz nju.
Stručna pomoć
Ukoliko primetite da se i nakon više od godinu dana od smrti bližnjeg osoba ne vraća u kolosek, predložite joj da potraži pomoć psihoterapeuta, kako bi izbegla depresiju i povlačenje u sebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com