Zajednička imovina bračnih partnera u Srbiji uređena je Porodičnim zakonom kao imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja bračne ili vanbračne zajednice.
Naš zakon, takođe omogućava slobodu da supružnici svojom voljom, bračnim sporazumom (ugovorom) regulišu režim zajedničke imovine.
Rešavanje sporova medijacijom, nije u velikoj meri zastupljeno u Srbiji, pre svega zbog neinformisanosti građana, da mogu i na taj način rešiti spor i izbeći sudnicu, a samim tim i velike troškove.
Kako se u Srbiji u poslednje vreme povećava broj razvoda, važno znati da posrednik može, takođe, imati i važnu ulogu prilikom podele imovine, piše B92.
„Medijator može posredovati prilikom postizanja i zaključivanja sporazumne deobe imovine, koja postaje obavezujuća za strane u sporazumu tako što supružnici zaključe sporazum o deobi zajedničke imovine u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. A kada su solemnizovani od strane javnog beležnika, dobijaju karakter javne isprave“, objašnjavaju u Regionalnoj kancelariji posrednika.
Posrednik, odnosno medijator, upisan u registar posrednika Ministarstva pravde Republike Srbije, prilikom posredovanja u sporu je treća neutralna strana.
Prednost posredovanja u odnosu na formalni sudski postupak je ta što postupak traje kraće i stranke uglavnom u jedan ili dva sastanka reše svoj problem, manje je stresan za učesnike postupka, ima efikasniji učinak u budućoj komunikaciji bivših bračnih partnera, i što je bitno, jeftiniji je od sudskog spora.
Takođe je, svaki postignuti sporazum koji se odnosi na: bračni ugovor između supružnika, ugovor supružnika o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom, ugovor o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera, ugovor o imovinskim odnosima između članova porodične zajednice, imaće pravno obavezujuće dejstvo za strane potpisnice sporazuma kada je u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com