Leta i zime u Evropi biće sve toplije, sa prosečnim porastom temperature između 3,5 do 4,7 stepeni Celzijusa, pokazala je studija objavljena u časopisu PLOS Jedan.
To je isto kao kada bi se gradovi pomerili 1000 kilometara južnije – a najviše će se odraziti na gradove koji su najudaljeniji od ekvatora, navodi Krauter Leb.
Po prognozama iz istraživanja, do 2050. temperatura će se najviše promeniti u Ljubljani – u najtoplijim mesecima porašće za osam stepeni.
Glavni grad Slovenije imaće klimu poput one u američkom gradu Virdžinija biču, prosečna godišnja temperatura biće viša za 3,5 stepena.
Beograd će, po njihovim procenama, imati klimu kao San Antonio u Teksasu, sa letnjom temperaturom većom za 7,9 podeoka na Celzijusovoj skali.
Isto toliko u letnjim mesecima biće topliji i Novi Sad.
Novosađani, Banjalučani i Sarajlije imaće u naredne tri decenije klimu nalik onoj u Dalasu u Americi, sa porastom prosečne godišnje temperature između 2,7 i 2,9 stepeni.
Slične su prognoze za Zagreb, Skoplje, Prištinu i Podgoricu.
Promene očekuju i ostale evropske gradove – London i Moskva tokom leta biće topliji za šest stepeni.
Loše prognoze
Analizom 520 velikih gradova utvrđeno je da bi u narednim decenijama London mogao da bude topao kao Barselona. Međutim, to nije dobro, kao što možda zvuči.
Svaki peti veliki grad, uključujući Singapur i Kuala Lumpur, suočiće se sa uslovima, koje ranije nisu imali.
London bi mogla da pogodi velika suša, poput one koja je zadesila Barselonu 2008. – kada su morali da uvoze pijaću vodu iz Francuske i to platili preko 20 miliona funti.
„Istorija nam neprestano pokazuje da podaci i činjenice ne podstiču ljude da promene ponašanje ili uverenja“, kaže autor studije Žan Gransoa Bastin.
Hoće li svet zaista biti za dva stepena topliji?
Vlade širom sveta obavezuju se da će ograničiti porast temperature na 1,5 stepeni do 2050.
Na svetskom nivou ona je već viša za stepen u odnosu na preindustrijsku eru tokom 19. veka – kada još nije bilo masovne upotrebe fosilnih goriva, saopšteno je iz Međuvladinog panela za klimatske promene.
Postojećim tempom – 0,2 stepena po deceniji – globalno zagrevanje dostići će nivo od 1,5 stepeni između 2030. i 2052. godine.
Da bi se ostalo na nivou ispod 1,5 stepeni emisija ugljen-dioksida mora da se smanji za 45 procenata do 2030, a da do 2050. bude svedena na nulu.
To znači da su ove projekcije prilično optimistične, i podrazumevaju da će se ubuduće smanjiti efekat staklene bašte i emisije gasova.
Autori očekuju da će vrhunac biti 2140. i da će tada početi da opada.
Izveštaj predviđa da će tri četvrtine velikih gradova u svetu doživeti dramatične klimatske promene, pod ovim uslovima.
„Klima kakvu čovek nije iskusio“
„Ova studija pomaže da se klimatske promene stave u kontekst života pojedinca i što je još važnije – da pokažu da će mnoga mesta dobiti klimu, kakvu dosad čovek nije iskusio“, kaže profesor Ričard Bets iz Centra Met ofis Hadli.
Profesor Ridings Univerziteta Majk Lokvud upozorio je na štetu koja bi mogla da zadesi infrastrukturu.
„Klima Barselone u Londonu zvuči kao nešto dobro – osim ako ne bolujete od astme ili imate srčanih problema – londonska glina skuplja se i krhka je ako se previše osuši, a zatim se naduva i proširi kada jako mokro.“
„Kao i uvek, u detaljima klimatskih promena krije se destruktivni i nepredvidivi đavo.“
Evropa je iskusila ekstreme već ovog leta, kada je u jednom danu palo kiše, koliko je prosečna količina u roku od dva meseca, što se desilo u nekim delovima Velike Britanije.
Usled klimatskih promena i verovatnoća toplotnog udara je pet puta veća.
Profesorka Gabi Hegerl sa Univerziteta u Edinburgu kaže da ova studija „ne obuhvata pojedinačne događaje kao što su nezapamćeni toplotni talasi, suše i obilne kiše ili poplave“.
Podizanje nivoa mora, takođe, može predstavljati problem brojnim priobalnim gradovima.
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com