Ljudi koji ostaju budni do kasno neće umreti pre onih koji rano ustaju, ali pod uslovom da te duge noći ne koriste za piće i pušenje, pokazalo je 37-godišnje istraživanje sprovedeno u Finskoj. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi koji ostaju budni do kasno i bore se da ustanu iz kreveta češće pate od niza zdravstvenih problema.
U 2018, velika studija u Velikoj Britaniji otkrila je da su “noćne ptice” imale 10 odsto veći rizik od smrti u periodu od 6,5 godina. Iako je ovo bila potencijalno zabrinjavajuća vest, studija nije uzela u obzir faktore kao što su konzumacija alkohola ili pušenje. Tako su istraživači u Finskoj pokušali da saznaju više u studiji objavljenoj u časopisu Hronobajolodži Internešenal.
Istraživanje je pratilo skoro 24.000 istopolnih blizanaca koji su 1981. odlučili da li su jutarnji ili večernji tip osobe. Trećina je izjavila da su bili pomalo večernji, dok je 10 odsto izjavilo da jesu. Ostali su bili jutarnji tip. Večernji tipovi su uglavnom bili mlađi i više su pili i pušili. Do 2018. godine umrlo je više od trećine blizanaca.
Tokom 37 godina, istraživači su otkrili da su “noćne ptice” imale devet odsto veći rizik od smrti od svih uzroka, što je stopa slična onoj u studiji iz 2018. Ta razlika je “uglavnom zbog pušenja i alkohola”, piše u finskoj studiji.
Na primer, utvrđeno je da nepušači koji su malo pili nisu umrli ranije. Glavni autor studije, Krister Hublin sa Finskog instituta za zdravlje, rekao je za AFP da obrasci noćnog vremena moraju da se promene ako žele da smanje rizik od rane smrti.
“Očigledno je da večernji tipovi moraju kritički da razmišljaju o količini alkohola i duvana koju konzumiraju”, rekao je on.
“Ako se ovi faktori rizika ostave po strani, vreme kada ljudi spavaju, ili njihov hronotip, ima “malo ili nimalo” doprinosa njihovoj smrtnosti”, dodao je Hublin.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com