Ko ne bi voleo tamo da živi? Ovde je čak i struja besplatna (video)

Ako ste ikada poželeli da živite u najbogatijoj zemlji na svetu, a sigurno jeste makar jednom, odlučili smo da vam otkrijemo kako bi vaš život tamo izgledao.

Nećete verovati za šta vam sve ne bi bio potreban novac uopšte! Naime, država Katar i njeni stanovnici slobodno mogu da kažu da su neograničeno bogati, ali da im to nije donelo „potpunu sreću“, jer su sa novcem došle i društvene promene koje im se ne sviđaju.

Međutim, zato će se svaka osoba koja živi u Srbiji složiti da je jednostavno živeti u malom emiratu kada ti on obezbedi, na primer, pola troškova za izgradnju kuće i za „džabe“ te osigura zdravstveno.

Krajem aprila, temperatura je u Dohi još prijatna, pa se porodice opuštaju u popodnevnim satima uživajući na osunčanom šetalištu na obali Persijskog zaliva. Leto u Kataru traje od maja do septembra, a temperature svakodnevno prelaze 38 stepeni Celzijusa, često dostižu i 47. Panorama glavnog i najvećeg grada Katara mnogo se promenila u poslednjih nekoliko godina: kule od čelika i stakla „izrasle“ su kao veštačka šuma u predelu na kojem je nekada bila samo peščana obala.

– Postali smo urbani, naš društveni i privredni život se promenio – porodice se sve više odvajaju, potrošačka kultura je prevladala – rekao je doktor Kaltam el Ganim.

Katar je najbogatija zemlja na svetu, sa BDP po glavi stanovnika od čak 102.000 dolara. Slede Lihtenštajn (89.000), Bermudi (86.000), Makau (82.000) i Luksemburg (78.000). Prema podacima CIA, otprilike 14 odsto domaćinstava u Kataru su dolarski milioneri, a 2013. je nezaposlenost bila svega 0,1 odsto. Pre manje od jednog veka, Katar je živeo u krajnjem siromaštvu, da bi danas postao lider u bogatstvu.

Iskorišćavanje energetskih izvora započelo je četrdesetih godina prošlog veka, a pre toga, Katarani su živeli od ribolova i vađenja bisera. Katar raspolaže trećim svetskim rezervama prirodnog gasa, a zalihe nafte su 15 milijardi barela. Obrazovanje je besplatno, kao i zdravstvena zaštita. Poslovi su garantovani, kao i stanovanje. Voda i struja su besplatni. U Kataru ne postoji porez – ne plaćaju ga ni stranci. U Dohi se na svakom koraku „oseća pritisak“ jer je grad veliko gradilište, u kojem su cele oblasti u izgradnji, ili srušene zbog nove izgradnje.

Zbog saobraćajnih gužvi, građani sve više vremena provode van kuće i ta atmosfera stvara stres. Po izveštajima lokalnih medija, danas se 40 odsto katarskih brakova završava razvodom. Više od dve trećine građana, odraslih i dece, pati od gojaznosti. U društvu u kojem državljani Katara čine manjinu – odnos stranaca i domaćih je otprilike sedam na jedan – starosedeoci kažu da raste frustracija mladih da im stranci uzimaju najbolje poslove.

Od ukupno 1.800.000 stanovnika, samo 280.000 su Katarani. Kako su pisale beogradske „Novosti“, u Kataru živi i radi i oko 2.000 građana Srbije. Državljani dozvolu za izgradnju kuće dobijaju „za tren oka“, a država im kasnije refundira polovinu troškova gradnje. Ipak, samo državljani mogu da poseduju kuće, jer je zabranjena prodaja zemlje strancima. Za strance je, pak, izgrađeno veštačko ostrvo kod Dohe, Perla, gde stanovi – koje stranci mogu da kupe – koštaju i do pola miliona dolara.

Život prosečne katarske porodice potpuno se promenio. Decu uglavnom odgajaju dadilje sa Filipina, iz Nepala, Indonezije, a povećava se kulturološki i generacijski jaz. Od prošle godine, šef države je osmi emir Katara, Tamim bin Hamad al Tani. Najmlađi arapski lider, koji ima 34 godine, pita se za sve i zabranjena je bilo kakva kritika na njegov račun – uključujući medije. Kad je reč o medijima, sedište svetski poznata mreže „Al džazira“ je u Kataru.

Alkohol je u Kataru dozvoljen – u određenim zonama. Takve zone će se tokom Svetskog prvenstva u fudbalu zvati „zone za zabavu“. Katar ima samo jednog kopnenog suseda – Saudijsku Arabiju, s kojom ima potpisan odbrambeni sporazum. U Kataru postoji i vazdušna baza za američku i britansku vojsku. Ipak, kako je pisao „Njujork tajms“ pozivajući se na procurele diplomatske depeše, Katar je imao „najlošije rezultate“ kad je reč o borbi protiv terorizma.

Istovremeno, velikodušni emirat je uvek raspoložen da finansira različite „pobunjeničke“ i islamističke pokrete: Hamas na Bliskom istoku, Muslimansku braću u Egiptu, pobunjenike širom arapskog sveta tokom Arapskog proleća, pisali su zapadni mediji.

U ekstravagantnom Kataru postoji fudbalski stadion Halifa sa erkondišnom, klizalište koje radi i na 45 stepeni, bazen za konje, šoping mol koji je savršena replika Venecije. U šali se obično kaže da je državljanin Katara koji ima jednu kuću, jedan auto i jednu ženu – siromašan čovek…

(Telegraf)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com