Istraživanjem glečera u Švajcarskoj i poređenjem sa istorijskim izvorima naučnici su postigli konsenzus oko toga koje godine je civilizacija zaista bila na ivici nestanka. Najgora godina za život u istoriji bila je 536. godina, zaključio je još 2018. istoričar Majkl Mekormik, stručnjak za srednji vek i profesor na Univerzitetu Harvard.
„Bio je to početak najgoreg perioda za život, ne samo najgora godina“, rekao je Mekormik za Sajens, a prenosi Sputnjik.
Sunce je bilo bez sjaja
Misteriozna magla gurnula je Evropu, Bliski istok i delove Azije u mrak, danju i noću i to tokom 18 meseci.
„Tokom ove godine najstrašnije predskazanje se dogodilo. Sunce je davalo svetlost bez sjaja, kao mesec, tokom cele godine, i izgledalo je kao sunce tokom pomračenja, jer zraci nisu bili jasni, ni uobičajeni“, zapisao je vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje.
Globalne temperature tih leta bile su bile su od 1,5 do 2,5 stepeni niže, što znači da je to bila najhladnija decenija za 2.300 godina. Sneg je pao u Kini tokom leta, usevi su propali, ljudi su gladovali. Irske hronike beleže da „nije bilo hleba od 536. do 539“. Onda je 541. bubonska kuga pogodila rimsku luku Pelusijum u Egiptu. Bolest nazvana Justinijanova kuga raširila se brzo, zbrisavši između trećinu i polovinu stanovništva Istočnog rimskog carstva, što je ubrzalo kolaps, navod Mekormik.
Istoričari dugo znaju da je sredina 6. veka bila teška, ali je razlog za to dugo bio nepoznat. Te 2018. tim koji su predvodili Mekormik i glaciolog Pol Majevski, stručnjak Instituta za klimatske promene Univerziteta u Mejnu, otkrio je krivca zahvaljujući ekstremno preciznim analizama leda sa glečera u Švajcarskoj. Kataklizmička vulkanska erupcija na Islandu raširila je pepeo širom severne hemisfere početkom 536. Sledile su još dve masivne erupcije 540. i 547. Sve to, uz kugu, gurnulo jer Evropu u ekonomsku stagnaciju koja je trajala do 640, kada je došlo do nagle obnove rudarenja srebra.
Sporne 536. posledice vulkana osetile su se i u dalekom Peruu. Mnoga društva širom sveta u ovom periodu nisu uspela da prežive teške decenije koje su sledile, naveo je Majls Patenden, istraživač Australijskog katoličkog univerziteta, za The Conversation.
Ima još teških godina, navodi on. Primer je 1347. kada je „crna smrt“ započela svoj dugi marš po Evroaziji. Ili 1816, „godina bez leta“. Ili 1914. i ubistvo austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda koje je dovelo do globalnog rata.
„Kako je bilo živeti tokom ovog perioda koji je počeo 536? Mnogi od onih koji su tada živeli nisu znali da je toliko loše. Međutim, kao žaba koja se kuva u vodi, prosečna osoba nije mogla da shvati koliko su loši uslovi u svetu. Najgori trenutak, zapravo, nije bio 536. već nekoliko godina kasnije, kada su se potpuno osetile posledice kuge i suša, hladnoće i gladi“, naveo je Patenden.
Produžen životni vek i doba izobilja
Međutim, istoričari su istraživali ne samo koji period je bio najgori, već i koji je najbolji u istoriji. Istraživači Jan Goldin i Kris Kutarna u svojoj knjizi „Doba otkrića“ iz 2016. zaključili su da nikad u prošlosti nije bilo dobro kao u 21. veku.
„Životni vek, naglašavaju oni, produžen je poslednjih 50 godina više nego tokom prethodnih 1.000, a dete rođeno 2016. ima dobru šansu da doživi početak 22. veka. Mogućnost nasilne smrti nikad nije bila manja, u proseku su ljudi obrazovaniji nego ikad, smrtnost dece je drastično opala. Među najvećim promenama je i ta što je poslednjih nekoliko decenija globalno siromaštvo značajno opalo: 1981. polovina stanovništva zemalja u razvoju bilo je ispod granice siromaštva, 2012. za brojka je opala na 12,7 odsto“, naveo je Bi-Bi-Si pišući o njihovoj knjizi. Osim što standard raste, takve promene znače da smo u boljoj poziciji da se izborimo sa problemima 21. veka.
„Ovi uslovi stvorili su idealan prostor za ideje i genijalnost da cvetaju, a to cvetanje je već u toku. Nauka i tehnologija nikad nisu bile bliže da preokrenu naše osnovne uslove od oskudice do izobilja“, naveli su Goldin i Kutarna u knjizi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com