Visina se značajno razlikuje širom sveta i na nju utiču faktori kao što su genetika, ishrana i zdravstvena nega. Razumevanje prosečne visine muškaraca i žena pruža uvid u zdravlje stanovništva, način života i pristup ključnim resursima.
Evo kolika je prosečna visina muškaraca i prosečna visina žena u SAD i širom sveta, i šta utiče na ove brojke.
Prosečna visina žena u SAD i širom sveta
U SAD, prosečna visina odraslih žena (preko 20 godina) je 161 cm, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Međutim, ovaj prosek može da varira u zavisnosti od genetske pozadine. na primer:
Afroamerikanke imaju prosečnu visinu od 163 cm
Azijske žene imaju najniže proseke, oko 156 cm.
U globalu, prosečna visina žena kreće se između 150-170 cm, u zavisnosti od regiona.
Žene u zemljama poput Holandije i Crne Gore su najviše, sa prosekom od skoro 170 cm. S druge strane, žene u zemljama poput Gvatemale i delova jugoistočne Azije imaju najniže proseke, oko 150 cm.
Evo poređenja prosečne visine žena u nekim zemljama:
Holandija – 170,2 cm
Crna Gora – 170,2 cm
Nemačka – 165,1 cm
Grčka – 165,1 cm
Australija – 165,1 cm
Kanada – 165,1 cm
Velika Britanija – 163,8 cm
Južna Koreja – 163,8 cm
Portoriko – 162,6 cm
Kina – 162,6 cm
SAD – 161,3 cm
Brazil – 160 cm
Iran – 160 cm
Meksiko – 157,5 cm
Kenija – 157,5 cm
Indija – 154,9 cm
Indonezija – 152,4 cm
Filipini – 152,4 cm
Gvatemala – 149,9 cm.
Ove mere je procenila Kolaboracija faktora rizika za NCD (NCD-RisC), globalna istraživačka inicijativa koja analizira trendove visine populacije.
Prosečna visina muškaraca u SAD i svetu
Muškarci su u proseku viši, ali visina takođe značajno varira u zavisnosti od regiona. U SAD, prosečna visina odraslih muškaraca (preko 20 godina) je 175 cm, prema CDC-u.
Na globalnom nivou, muškarci u Holandiji su najviši, sa prosekom od 183 cm. S druge strane, muškarci u zemljama jugoistočne Azije i Gvatemali su među najnižima, u proseku oko 163 cm ili manje.
Poređenje visine muškaraca širom sveta je sledeće:
Holandija – 183 cm
Nemačka – 180,3 cm
Bermude – 177,8 cm
Grčka – 177,8 cm
Portoriko – 177,8 cm
Australija – 177,8 cm
Kanada – 177,8 cm
Velika Britanija – 177,8 cm
Brazil – 175,3 cm
Južna Koreja – 175,3 cm
Iran – 175,3 cm
Kina – 175,3 cm
Meksiko – 170,2 cm
Kenija – 170,2 cm
Indija – 165,1 cm
Filipini – 162,6 cm.
Zašto se visina menjala kroz istoriju?
Tokom proteklih nekoliko vekova, ljudi su porasli zahvaljujući boljoj ishrani, zdravstvenoj zaštiti i opštim poboljšanjima uslova života. Na primer, šezdesetih godina prošlog veka prosečna Amerikanka je bila visoka oko 160 cm, skoro centimetar niža nego danas. Između 1896. i 1996. prosečna visina žena u Evropi i Centralnoj Aziji porasla je za oko 11 cm.
Ovi trendovi naglašavaju ulogu životne sredine i ishrane u postizanju genetskog potencijala za visinu. Međutim, trendovi rasta nisu ujednačeni širom sveta. Na primer, u podsaharskoj Africi prosečne visine su pale od 1970-ih, verovatno zbog povećanog preživljavanja dece sa zaostalim rastom izazvanih neuhranjenošću.
Zanimljivo je da nedavni podaci iz SAD pokazuju blagi pad prosečne visine žena u poslednjih 20 godina:
1999 – 2000 – 162,1 cm
2015 – 2018 – 161 cm.
Iako je ovaj pad minimalan, istraživači primećuju da male varijacije mogu biti rezultat nedoslednosti podataka ili promena u demografiji stanovništva.
Faktori koji utiču na visinu
Visina je prvenstveno određena genetikom, ali spoljni faktori kao što su ishrana, zdravstveni uslovi i socioekonomski status mogu značajno uticati na rast.
Genetika
Studije sugerišu da je otprilike 80% visine određeno genetikom. Deca mogu predvideti svoju odraslu visinu na osnovu visine svojih roditelja, iako će faktori sredine uvek imati uticaj.
Ishrana
Pravilna ishrana u detinjstvu i adolescenciji je ključna za postizanje genetskog potencijala visine.
Posebno je važna ishrana bogata proteinima, kao što su mleko i crveno meso. Nedostatak hranljivih materija, posebno proteina i gvožđa, može dovesti do usporavanja rasta.
Anemija zbog nedostatka gvožđa je čest uzrok zastoja u rastu kod dece i adolescenata, posebno kod tinejdžerki.
Zdravstveni uslovi
Hronične bolesti ili genetski poremećaji mogu ometati rast. Primeri uključuju:
- inflamatorna bolest creva – stanja kao što je Kronova bolest utiču na apsorpciju hranljivih materija
- juvenilni idiopatski artritis – hronična upala zglobova utiče na razvoj kostiju
- hronična bolest bubrega – smanjuje nivoe hranljivih materija potrebnih za rast
- Cistična fibroza – Problemi sa varenjem utiču na unos hranljivih materija.
Poremećaji kao što su patuljastost i gigantizam dovode do ekstremnih varijacija u visini zbog abnormalnih nivoa hormona rasta ili genetskih faktora.
Socioekonomski status
Ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti, ishrani i resursima često je povezan sa nižim prosečnim visinama, posebno u siromašnim regionima.
Kako visina utiče na težinu i zdravlje?
Visina je usko povezana sa telesnom težinom, pošto viši ljudi prirodno imaju više mišića, masti i koštane mase. Ovaj odnos je prikazan kroz indeks telesne mase (BMI), alat za procenu telesne masti u odnosu na visinu i težinu:
BMI formula (metrički sistem) – težina (kg)/visina (m²)
Formula BMI (Imperijalni sistem) – Težina (lb)/[Visina (in)]² k 703.
Međutim, BMI nije savršena mera zdravlja jer ne uzima u obzir mišićnu masu, distribuciju masnog tkiva, starost ili genetiku, što može da utiče na procene, posebno za ljude iznad ili ispod prosečne visine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com