Koja je razlika između narcisa i psihopate?
„Postoji dosta preklapanja u ovim terminima, ali oni su ipak različiti. Svaki psihopata je narcisoidan, ali nije svaki narcis psihopata, to je ključna razlika. Narcis je osoba kojoj nedostaje empatija, uobražena je, stalno joj je potrebno priznanje od drugih i arogantan je. To je poremećaj samopoštovanja. Kada narcis učini nešto loše, oseća krivicu i stid jer brine šta će drugi misliti o njemu. Ako vara svoju ženu, pomisliće: ‘Verovatno to ne bi trebalo da radim.’
Psihopata je sasvim druga ličnost. On je sve što je narcis, osim što ne oseća ni krivicu ni stid. Ne oseća kajanje kada uradi nešto pogrešno. Zato psihopate prave velike serijske ubice, plaćene ubice, ljude koji uništavaju poslove. Njih nije briga koga će povrediti i otvoreno to priznaju, dok narcis misli: „Nadam se da niko neće biti povređen“, objašnjava dr Ramani Durvasula.
Ključna razlika između psihopate i sociopate
„Ljudi često greše u razlikovanju psihopate i sociopate jer je sociopata sličan psihopati. Oni rade loše stvari i nije ih briga. Ključna razlika između ove dve vrste poremećaja je u tome što se psihopata rađa sa tim i sociopata to postaje tokom celog života. Iz istraživanja o psihopatiji, koja se u našem dijagnostičkom priručniku naziva i antisocijalni poremećaj ličnosti, pokazuje da se radi o ljudima koji imaju malo drugačiji autonomni nervni sistem.
Autonomni nervni sistem zapravo drži simpatički nervni sistem, koji je naš sistem „bori se ili beži“. Dakle, kada se kod normalnog čoveka aktivira autonomni nervni sistem, šta se dešava kada prekršimo pravilo ili uradimo nešto sramno ili grubo – srce nam počne ubrzano da kuca, znojimo se, zenice postaju nemirne i gledamo oko sebe jer se plašimo posledice. Psihopate nemaju ove reakcije, zato mogu da leže na detektoru laži…“, navodi dr Ramani.
Centar za empatiju ne radi
Dr. Ramani ističe da PET pozitronska emisiona tomografija (metoda koja pokazuje funkcionalno stanje tkiva i organa) kod psihopata pokazuje da centar za empatiju u mozgu ne funkcioniše. Psihopatu je moguće naučiti da oseća empatiju, ali za to je potrebno kratko vreme. Psihopate obično imaju očeve koji su imali mnogo antisocijalnih sklonosti, pa se nešto od toga uči, a nešto nasleđuje. Obično imaju plitak, ulizički šarm i inteligentni su pa se često izvlače sa svojim sebičnim delima.
„Da bi se dijagnostikovao antisocijalni poremećaj ličnosti, potrebno ga je uočiti pre 15. godine u vidu nasilja prema drugoj deci, krađe, agresije, paljevine, izostanaka iz škole i slično. Takva deca uopšte ne mare za posledice. To ih čini psihopatama ili osobama sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
„Bio je dobro dete…“
Sociopate liče na psihopate, ali razlika je u tome što su postali takvi. To su, na primer, deca koja su odrasla u lošem komšiluku koja uče da budu kriminalci, da zastrašuju, ali im to nije prijatno. To su i deca koju očevi uče lošem ponašanju. Oni uče da kontrolišu svoje telesne reakcije kada znaju da rade nešto pogrešno. Kada čovek dovoljno dugo krši pravila i živi u uslovima bezakonja, prilagođava se novim pravilima. To rade sociopate.
Ako za nekoga kažu: „Bio je dobro dete, ali je upao u loše društvo“, verovatno je sociopata“, objašnjava dr Ramani, koja nikada nije imala sociopate ili psihopate jer ne vide nikakvu korist od odlaska na psihoterapiju.“ Jedini put kada psihopata ili sociopata dođe na psihoterapiju je kada sud tako naloži“, navodi ona, a prenosi Sensa.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com