Skoro svako ko je leteo avionom, ili se tek sprema na prvi let, verovatno je razmišljao, a možda i istraživao, koje je sedište u avionu najsigurnije.
U nedavno objavljenom izveštaju, koji je preneo Croatian Aviation, analizirano je sve što je dosad poznato i istraženo na ovu temu.Odmah na početku navode da odgovor na ovo pitanje nije nedvosmislen, odnosno da u slučaju vanredne situacije u avionu mnogo faktora može uticati na krajnji ishod.
U nastavku ćemo pokušati da saznamo koja su se sedišta možda kroz istoriju i statistički pokazala kao “najsigurnija”.
Ipak, na početku je potrebno još jednom naglasiti da je teško tvrditi za određeno sedište da je najsigurnije, a u prilog tome ide i tvrdnja Federal Aviation Administration (FAA) koja nam kaže da su brojne studije pokazale da ne postoji “najsigurnije” sedište u avionu. Ipak postoje situacije koje su pokazale da su određena sedišta bila sigurnija od ostalih u određenim okolnostima i specifičnostima pojedine takve situacije koja se dogodila.
Jedna od najčešćih pretpostavki je da su najsigurnija sedišta ona neposredno uz prolaz i to radi jednostavne činjenice što je putnicima koji na njima sede mnogo lakše da u slučaju vanredne situacije dođu do izlaznih vrata aviona. Međutim, budući da se jako veliki broj sedišta nalazi uz prolaz izbor za najbezbednije sedište na taj način nije baš nešto posebno sužen.
Kako bismo došli što bliže odgovoru na pitanje o najsigurnijem sedištu, najbolje je pogledati dosadašnje statistike, a odličan pregled statistika baziranih na studijama o avionskim nesrećama u poslednjih 35 godina doneo je poznati američki Time magazin.
Analiza Time magazina obuhvatila je 17 nesreća aviona koje su zabeležene u FAA CSRTG bazi podataka o avionskim nesrećama i u kojima je bilo i preživelih i nažalost preminulih putnika. Najstarija avionska nesreća koja je odgovarala potrebnim kriterijumima dogodila se 1985. godine, a poslednja avionska nesreća koju su analizirali dogodila se 2000. godine.
U sprovedenoj analizi sva sedišta su grupisana u trećine i pokazalo se da su sedišta u zadnjoj trećini aviona imala stopu smrtnosti od 32%, u poređenju sa stopom smrtnosti od 39% u srednjoj trećini i 38% u prednjoj trećini.
Gledajući položaj sedišta i u pojedinom redu, utvrđeno je da su sedišta u sredini u zadnjem delu aviona imala najbolje rezultate, odnosno stopu smrtnosti od 28%, a najgore su nastradala sedišta, odnosno putnici u prolazu u srednjoj trećini kabine gde je utvrđena stopa smrtnosti iznosila 44%.
Analiza Time magazina doneta na osnovu statistika pokazala je da su srednja sedišta (“middle seat”) u zadnjem delu aviona imala najveću stopu preživljavanja.
Verujemo da rezultat ove analize neće značajno popularizovati “middle” sedišta u zadnjem delu aviona, naročito kod onih putnika koji su iskustvo sedenja na istima doživeli i preživeli na dugačkim letovima!
Takođe, postoje određene studije, vođene u Americi za više od 500 avionskih nesreća u razdoblju od 1993. do 2000. godine, koje su pokazale da je 90% putnika koji su sedili na udaljenosti manjoj od 7 sedišta od izlaza preživelo posmatrane avionske nesreće.
Kao zaključak bismo mogli reći da je “najsigurnije” sedište određeno okolnostima pojedine avionske nesreće i da su preživeli putnici u katastrofalnim avionskim nesreća morali da imaju i dosta “sreće”.
Na mnogo toga kao putnici nemamo uticaja, ali ono na šta uvek imamo uticaja je da s pažnjom poslušamo bezbednosna uputstva i demonstracije koje nam kabinsko osoblje pokazuje prilikom svakog leta. Nažalost, veliki broj putnika ih u potpunosti ignoriše.
Dakle, mogli bismo da imamo nešto bolje izglede za preživljavanje u slučaju avionskog incidenta ako znamo gde sedimo, kako koristimo bezbednosnu opremu, gde se nalaze i kako se otvaraju izlazi za slučaj opasnosti, odnosno vrata aviona i da sebi i drugima ne blokiramo prolaze tako što svoj prtljag držimo na sebi ili nepravilno pod nogama. Stoga, slušajte pažljivo vaše kabinsko osoblje.
U svakom slučaju, sigurno nas sve može obradovati činjenica da je letenje vrlo bezbedno, a postalo je još bezbednije poslednjih decenija. To je naročito vidljivo u poređenju s drugim prevoznim sredstvima koje svakodnevno koristimo poput automobila, bicikla ili motora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com