Jedna od prvih studija za direktnu procenu vlažnog toplotnog stresa među mladim ljudima otkrila je da kada je vlažnost na apsolutnom maksimumu, gornja granica ljudske prilagodljivosti iznosi samo 31°C.
To je četiri stepena manje od teoretskih procena, a za starije ljude je prag verovatno još niži.
Budući da se ljudi hlade putem hlađenja isparavanjem (na primer, znoj na vašoj koži pomaže vam da se ohladite), važno je razumeti temperaturu vlažnog termometra, koja uključuje i toplotu i vlagu, dakle, što je više vlage u vazduhu u odnosu na toplotu, isparavanje teže deluje.
Izdržljivost tela
U poređenju s vrućom i suvom klimom, ljudsko telo ne može da izdrži ni približno vruće i vlažne klime. To je zato što se pri 100-postotnoj vlažnosti naš znoj ne može tako lako da isparava kako bi ohladio naša tela.
U apsolutno suvoj okolini, ljudski prag za preživljavanje je verovatno oko 50 °C. Ali za potpuno vlažno okruženje, novi rezultati pokazuju da temperature treba da dosegnu samo 31 °C pre nego što se naša tela nađu u toplotnom udaru. Uz dugotrajno izlaganje takvim uslovima, smrt je neizbežna.
Prednost prioritetima
„Ako znamo koje su te gornje granice temperature i vlažnosti, možemo bolje da pripremimo ljude, posebno one koji su ranjiviji, ispred toplotnog talasa“, rekao je fiziolog Leri Kini sa Univerziteta Pennsylvania State.
Zatim je dodao: „To bi moglo da znači davanje prioriteta najbolesnijim ljudima kojima je potrebna nega, postavljanje upozorenja za izlazak u zajednicu kada dolazi toplotni talas ili razvoj grafikona koji pruža smernice za različite raspone temperature i vlažnosti.“
Klimatske promene
Kako klimatske promene pokreću prekomerno globalno zagrevanje i isparavanje vode, povećavajući toplotu i vlagu naše atmosfere, opasnost od prekoračenja temperaturnih pragova mokrog termometra postaje sve verovatnija. Naročito u tropima.
Klimatski naučnici sumnjaju da će do kraja veka Pakistan, Indija i delovi jugoistočne Azije, Persijskog zaliva i Srednje Amerike mnogo češće doživljavati maksimalni nivo vlažnosti na temperaturama iznad 35 °C.
Ali ova granica se uglavnom bazira na teoriji i fiziološkim modelima koliko toplote i vlage može da podnese ljudsko telo. Stvarni podaci su dosad nedostajali.
Eksperiment stručnjaka
Kako bi utvrdili stvarnu temperaturu mokrog termometra pri kojoj su ljudi izloženi riziku od toplotnog udara i potencijalne smrti, istraživači su angažovali 24 mlade i zdrave odrasle osobe starosti od 18 do 34 godine.
Tim je započeo s mladom i sposobnom grupom ljudi jer oni mogu da daju osnovnu vrednost za najbolji slučaj. Starije osobe, trudnice i druge ranjive populacije ne podnose topliotu i vlagu.
Pre nego što su ušli u komoru s podesivom temperaturom i vlagom, učesnici su progutali maleni uređaj za snimanje kako bi izmerili temperaturu svog jezgra i preneli te informacije istraživačima putem radija.
Zatim su učesnici zamoljeni da polako bicikliraju na stacionarnom sobnom biciklu, dok su se temperatura i vlažnost komore postupno povećavale. Kada telo ispitanika više nije bilo u stanju da održava temperaturu jezgra, eksperiment je zaustavljen.
Rezultati eksperimenta
U proseku, u tim uslovima kritične temperature mokrog termometra su se kretale od 30°C do 31°C, iako bi mogle da budu malo veće ako je osoba u potpunom mirovanju i ne pomera mišić.
Istraživači se sada nadaju da će ove studije ponoviti među starijim učesnicima, ali činjenica da je ovaj prag tako nizak u poređenju s prethodnim procenama, čak i za mlade i fit ispitanike, zabrinjava.
U 2020. nekoliko gradova u Pakistanu zabeležilo je temperaturu mokrog termometra iznad 35°C. Od 1979. godine učestalost temperatura mokrog termometra iznad 31°C se više nego udvostručila.
Dok novi eksperimenti sugerišu da su mladi ljudi ranjivi na takve ekstreme, statistike pokazuju da će starije osobe još uvek verovatnije umreti nakon produžene izloženosti.
„Naši rezultati sugerišu da bismo se u vlažnim delovima sveta trebalo da počnemo da brinemo, čak i za mlade, zdrave ljude, kada je temperatura iznad 31 stepeni“, kaže Kini.
Zatim je dodao: „Klima se menja pa će biti sve više i ozbiljnijih talasa vrućine. Menja se i stanovništvo, tako da će biti više starijih osoba. Zato je jako važno proučiti spoj te dve smene.“
Studija je objavljena u časopisu Journal of Applied Physiology, prenosi ScienceAlert.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com