Frida Kalo, meksička umetnica rođena 1907. pod imenom Magdalena Carmen Frida Kahlo Y Calderónu u mestu Kojoakan ostala je upamćena kao jedna od žena čijim delima i ličnošu se divimo.
Bez straha da iskaže svoje političke i seksualne stavove, bez dileme kako će živeći svoj život ostala je večna inspiracija i ostavila nam je životne lekcije koje što pre treba da usvojimo.
Istakni ono što te čini posebnom i drugačijom
Frida, sa svojim čuvenim obrvama, ružom za usne, koloritnom odećom i neobičnim nakitom, bila je netipično atraktivna, posebna, drugačija i upamćena.
Iako je bila kritikovana zbog svog ekscentričnog izgleda, ni u jednom trenutku nije pomislila da posluša većinu i prilagodi im se. Ova umetnica je na svojim autoportretima naglašavala svoje obrve i na taj način poručila svetu “Nemojte pokušavati da me menjate, to je deo mene”!
Koliko god da je težak, život je vredan življenja
Fridin život nije bio nimalo lak, imajući u vidu da je umetnica bolovala od dečije paralize i da je čak devet meseci morala da provede u krevetu i trpi nesnosne bolove.
Da bi ih izdržala, često je maštala o boljem i lepšem životu. Nakon oporavka, kao posledica bolesti, jedna noga ostala joj je tanja i kraća od druge, zbog čega je neretko bila predmet podsmeha svojih vršnjaka. U mladosti je doživela strašnu saobraćajnu nesreću zbog koje je ostala invalid, ali upravo je to snažno uticalo ne njenu umetnost i život.
Nije se stidela svojih nedostataka i gorke sudbine, bila je ponosna, prkosna i sopstveni nedostatak pretvorila je u prednost. Prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikada nije plakala.
“Nisam bolesna, samo sam slomljena”, napisala je u svom dnevniku i dodala “Hvala životu i što mogu da ga živim sve dok je u meni snage da slikam”.
Volite svoje rodno mesto
Fridin otac bio je Nemac, dok je majka bila Meksikanka pa otuda i njena ljubav prema različitim kulturama. Od umetničkih dela, do uređenja doma u svemu se mogla pročitati i pronaći ljubav prema njenom mešovitom poreklu. Frida je ponosno nosila tradicionalnu meksičku narodnu nošnju i svoj dom ispunila narodnim motivima koji najbolje odražavaju kulturu zemlje iz koje potiče njena majka.
Život je lepši uz boje
Frida je obožavala boje. Crvena, narandžasta, žuta i zelena su bile glavne boje na njenim umetničkim delima. Takođe se trudila da i njena garderoba bude što raznovrsnija i šarenija, a sveže cveće iz bašte je krasilo njenu kosu. Koliko god da je njen život bio bolan i tužan, bojama je pokušavala da izmami i pozitivnu stranu.
Nikad se ne izvinjavajte zbog ono što jeste
Frida nije bila ni tiha, ni povučena…nije ni brinula da li će svojom snagom, stavom ili ličnošću nekog zaplašiti. Nikada se nije izvinjavala zbog svoje umetnosti, političkih uverenja, seksualnosti… Jednostavno je bila ono što jeste.
„Pre sam mislila da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svetu, mora da postoji neko baš kao ja ko se oseća bizarno i defektno na način na koji se ja osećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negde tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negde i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovde i da sam čudna kao i ti“…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com