Crna odeća simbol je žalosti za preminulom voljenom osobom i postala je tradicija kao znak poštovanja i počasti preminulom.
Iako običaj nošenje crnine potiče još iz rimskog doba, mnogi se pitaju koliko je dugo treba nositi, a etnolog Jasna Jojić dala je odgovor.
„Što se tiče vremenskog razdoblja, prema starim običajima, ljudi koji su iz dalje porodice nose 40 dana potpuno crninu ili samo jedan detalj, na primer, žene maramu, a muškarci košulju. Bliska porodica obično odlučuje da tuguje duže. Najbliža rodbina obično nosi crninu najmanje godinu dana“, pojasnila je Jasna u emisiji „150 minuta“ na Prvoj.
„Majke koje su izgubile sinove nose je čak sedam godina, a ima i onih koje odluče nositi crninu do kraja života. To je lični čin, ali što se običaja tiče, ovo su periodi koji se poštuju“, dodala je.
Mladi tuguju u svetlim bojama
Etnolog je još dodala da mlađe generacije ne žele da nose crninu.
„Mlađe generacije sve više odbijaju da nose crninu i počinju da tuguju onako kako su tugovali naši preci, a to je u svetlim bojama, pre svega belom. Iz naših fresaka vidi se da je u Srbiji do 13. veka postojao običaj, koji se danas poštuje u Indiji. Pretpostavljamo da su nam svi običaji i sujeverja došli iz Indije jer je to najstarija civilizacija. Zato se nosila bela odeća“, rekla je etnolog.
Ona je nakon toga otkrila kada su ljudi počeli da nose crninu.
„Ljudi su počeli da tuguju u crnini od 15. veka, ali imam utisak da se danas mladi sve više bore protiv toga i da smatraju da se pokojnik žali dušom, a ne garderobom“, rekla je etnolog, a na pitanje da li se tradicija promenila kada je u pitanju obred pogreba, odgovorila je:
„Tradicija se nije puno promenila. Pogreb je jedan od najvažnijih činova koji se događaju u ljudskom životu. Posle rođenja i venčanja, pogreb je treći običaj po važnosti, ali po značaju je prvi. On se mora poštovati.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com