Ime najslavnijeg lažova u svetskoj istoriji, barona Minhauzena, odavno je ušlo u svakodnevnu upotrebu. Osobama koje imaju isuviše nemaran odnos prema istini danas često kažemo da „baronišu“ ili da im ni Minhauzen nije ravan.
Manje je poznato da je o raskoši mašte slavnog književnog junaka pored Augusta Birgera pisao i Rudolf Raspe. Slavni lažov oživeo je u knjigama po sećanju na stvarnu osobu pod imenom Fridrih Hijeronimus fon Minhauzen.
Njegove priče o neverovatnim podvizima i avanturama Raspe je pretvorio u zanimljivo štivo. Interesantno je da ni sam Raspe nije nimalo bio privržen istini, te da je zbog pronevere novca i drugih prevara osuđen na večno lutanje i skrivanje od čuvara zakona.
Od mita preko književnog lika, baron Minhauzen je osoba koju svi pamte – avanturista, vojnik i najslavniji lažov u svetskoj literaturi.
Minhauzen se kao mladić borio protiv Turaka u Rusiji, a po povratku iz rata izmišljao neverovatne priče o svojim avanturama, podvizima i junaštvu, o letenju na Mesec i drugim potpuno neverovatnim podvizima.
U medicini postoji psihološki poremećaj koji se naziva Minhauzenov sindrom, koji je nazvan po ovom liku. Naime osobe koje pate od Minhauzenovog sindroma imaju neverovatnu potrebu da preuveličavaju svoje stvarne i nestvarne zdravstvene probleme. Ako zdravstveni problem nije prisutan, osobe sa ovim sindromom će je izmisliti i bez prestanka odlaziti kod lekara.
Ovaj poremećaj veoma je sličan hipohondriji, ali se od nje razlikuje u tome što kod hipohondrije pacijent zaista misli da ima neku bolest, dok kod ovog Minhauzenov sindroma pacijent svestan da preteruje i da inscenira bolest, povredu, infekciju i slično. U suštini bolesti je nezadrživi nagon da se lažnom pacijentu ukaže pažnja, a uzrok je najverovatnije nedostatak ljubavi i pažnje u detinjstvu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com