Danas, uz raznorazne elektronske zvrčkice koje su nam neretko neophodne za posao, ali su istovremeno napravljene tako da nam odvlače pažnju, može da bude veoma teško koncentrisati se dovoljno da efikasno obavite posao. Teško, ali ne i nemoguće.
Za početak, potrebno je naučiti da prepoznate kada ste, a kada niste, koncentrisane, što znači smirene, pune energije i sposobne da obraćate pažnju na ono što radite, za razliku od onih stanja kada ste dremljive i dosadno vam je, ili, druga krajnost, kada ste prestimulisane i suviše uzbuđene da se usredsredite na bilo šta. Jednom kad naučite da prepoznate stanje svog uma u bilo kom trenutku, znaćete i kako da sebe "prebacite" u stanje idealno za obavljanje neophodnih poslova.
Evo kako to da učinite. Tokom dana posmatrajte i beležite stanje svog uma na skali od 1 do 10, gde je 1 stanje kada ste najsmirenije, a 10 kada ste najviše uzbuđene. Između 3 i 7 bilo bi idealno stanje za rad; smislite kako da sebe, iz stanja u kome se trenutno nalazite, prebacite u ovu idealnu zonu. Recimo, ako se osećate "kao usporeni film", probajte da sebe malo "ubrzate" tako što ćete slušati živahnu muziku, otići u kratku, žustru šetnju, ili same sebi dati komandu poput: "1, 2, 3 – sad!" A ako se osećate previše uzrujano da biste mogle da se usredsredite na posao, probajte da sebe malo umirite laganim disanjem ili smirujućim frazama poput: "Polako, korak po korak, polako".
Nekad je ovakvo prebacivanje prilično teško, jer postoji nešto što vas tišti, pa same sebi skrećete misli da ne biste morale da razmišljate o problemu. Tada može da pomogne sledeća mentalna vežba: pogledajte vrata ili prozor, usmerite pogled na gornji levi ugao, i brojte do 4 dok polako udišete, zatim usmerite pogled na gornji desni ugao, i držite dah dok u sebi brojite do 4, prebacite pogled na donji levi ugao i izdišite dok brojite do 4, i završite s donjim desnim uglom, dok sebi govorite: "Opusti se, polako, nasmeši se", i stvarno se osmehnite. Prema potrebi ponovite dok se ne smirite.
Naravno, neće biti dovoljno samo da se smirite, problem koji vas tišti treba i rešiti. Sledeći korak bio bi da smireno stanje iskoristite, i upitate sebe postoji li nešto što možete da preduzmete u vezi s problemom koji imate. Ako postoji, učinite to, ili isplanirajte kako i kada ćete to učiniti. Recimo, postoji komplikovan izveštaj koji morate da napišete – "stavite na papir" koji su neophodni koraci u pisanju tog izveštaja, i isplanirajte kada ćete šta da učinite. Ako imate u glavi kada i kako ćete rešiti problem, vaš mozak ga neće stalno iznova "prežvakavati", pa ćete nastaviti da se osećate smireno i biti sposobne da se usredsredite na ono što je u tom trenutku neophodno uraditi (na primer, pomoći detetu oko domaćeg zadatka).
Može da pomogne i ako upitate sebe da li je to što vas tišti sasvim sigurno tačno (recimo, tišti vas to što ste čule da vam je najbolja prijateljica spletkarila iza leđa), ili kako će vam se cela stvar činiti kroz pet godina. Sagledavanje šire perspektive nekad pomogne da problem bude manje emotivno iscrpljujući.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com