Postoji više razloga zašto bi neko mogao da umre u snu, ali lekari se prilikom ispitivanja iznenadne smrti fokusiraju na tri naša najvažnija organa. „Umiranje u snu obično je povezano sa srcem, plućima ili mozgom“, objasnio je za Njuzvik dr Milind Sovani, konsultant za respiratornu medicinu u Notingem univerzitetskim bolnicama NHS Trust.
Kada spavamo, manje je verovatno da ćemo moći da odgovorimo na signale koji bi mogli da ukažu da nešto nije u redu sa ovim organima. „Ako stojim i imam pauzu od 10 sekundi u otkucaju srca, pašću, onesvestiću se i snažno udariti i neko će to čuti“, rekao je kardiolog Džek Flajer za Vol strit džurnal (WSJ). „Kada spavate, jednostavno ne možete da reagujete na sebe i svoje simptome“, piše IFL Science.
Srce
Prema Sumit Chughu, medicinskom direktoru Centra za srčani ritam Cedars-Sinai, iznenadni srčani zastoj (SCA) je odgovoran za 90 posto iznenadne i neočekivane smrti tokom spavanja, takođe poznate kao noćna smrt, prenosi WSJ. Ljudi sa većim rizikom od SCA uključuju one sa koronarnom arterijskom bolešću, uvećanim srcem ili nepravilnim otkucajima srca (često brzim, takođe nazvanim ventrikularna fibrilacija).
SCA je kada srce iznenada prestane da kuca, što zauzvrat prekida protok krvi do glavnih organa i može dovesti do smrti bez hitnog lečenja – 22 procenta se dešava između 22:00 i 6:00 ujutru.
Respiratorni trakt
Opstruktivna apneja za vreme spavanja (OSA) takođe može igrati ulogu u smrti tokom spavanja. Ljudi sa OSA mogu imati više od 2,5 puta veće šanse da dožive iznenadnu srčanu smrt između 12 i 6 sati ujutru od onih bez opstruktivne apneje u snu. OSA uključuje sužavanje mišića u disajnim putevima, nakratko zaustavljajući disanje osobe. Ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i zauzvrat povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što dr Chugh kaže da povećava rizik od SCA.
Međutim, sama OSA često nije uzrok iznenadne smrti usred noći. Češće se povezuje sa iznenadnom smrću usred noći kada pogorša drugo stanje, kao što je problem sa srcem.
Mozak
Epilepsija je uobičajeno stanje koje pogađa mozak, u kojem ljudi doživljavaju ponavljajuće napade. Za ljude čiji se napadi ne mogu u potpunosti kontrolisati lekovima, iznenadna neočekivana smrt kod epilepsije (SUDEP) je vodeći uzrok smrti. Iako razlozi za SUDEP nisu sasvim jasni, on se često javlja noću, a neka istraživanja sugerišu da spavanje može povećati rizik od njegovog pojavljivanja.
Moždani udar takođe može biti odgovoran za iznenadnu noćnu smrt. Oko 25 procenata moždanog udara se dešava tokom spavanja, a stanja poput OSA takođe mogu povećati rizik. Nastaju kada ugrušak ili ruptura krvnog suda sprečava krv da stigne do mozga. Bez snabdevanja kiseonikom, moždane ćelije umiru, a delovi tela koji su zahvatili oblasti kontrole mozga više ne mogu pravilno da funkcionišu, što na kraju može postati fatalno.
Razgovarajte sa svojim doktorom
Za one sa zdravstvenim stanjima koja mogu povećati rizik od smrti u snu, preporučuje se da razgovaraju sa lekarom koji će moći da uzme u obzir faktore kao što su način života i porodična istorija. Za sve ostale, prema Chughu, rizik od iznenadne smrti je relativno nizak.
Da bi ovaj rizik bio nizak, lekari preporučuju da vodite računa o svom zdravlju, dovoljno spavate i vežbate i održavate zdravu ishranu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com