Visok krvni pritisak obično je viši od standardne 120/80 mmHg, ali on zavisi od stanja svake osobe i zapravo je dosta relativan pojam. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se u zavisnosti od aktivnosti, dobi, lekova i zdravstvenog stanja. Nekome nizak krvni pritisak, drugoj osobi može biti normalan.
Pri zapisu krvnog pritiska mere se dve vrednosti. Gornja vrednost predstavlja trenutak kada se srce stisne, dok se donja vrednost javlja za vreme odmora srca između dva udarca.
Visokim krvnim pritiskom smatra se vrednost od 140 mmHg ili više (za gornju vrednost), to jest 90 mmHg ili više (za donju). Kod povišenog krvnog pritiska, najčešće su povišene obe vrijednosti. Ukoliko su vam visoke vrednosti, treba da znate kako da snizite pritisak.
Oko 90% ljudi koji imaju povišen krvni pritisak uzrok je nepoznat. Kod većine ljudi povišeni krvni pritisak ne uzrokuje simptome. Ljudi s povišenim krvnim pritiskom mogu imati simptome glavobolje, krvarenja iz nosa, vrtoglavice i umora, ali ti se simptomi pojavljuju i kod ljudi koji nemaju problema s pritiskom. Upravo zato bitno je često meriti krvni pritisak kako bi znali treba li ga sniziti.
Ljudi koji boluju od hipertenzije imaju veći rizik od ateroskleroze, bolesti srca, moždanog udara i smrti. Zato je važno da se pritisak meri precizno i dobro kontroliše.
Pritisak u arterijama može se povisiti na nekoliko načina. Srce može pumpati krv većom snagom i tako izbacivati veću količinu krvi svakim otkucajem. Druga mogućnost je da velike arterije mogu izgubiti svoju elastičnost i postati krute pa se ne šire dovoljno kada kroz njih srce izbacuje krv. Zbog toga se krv pri svakom srčanom otkucaju probija većom snagom i tada pritisak raste.
Pacijenti mogu imati veštački visoki pritisak ako su nervozni prilikom merenja pritisak u lekarskoj ordinaciji ili ako su se žurili da negde stignu na vreme. Za pravilno merenje krvnog pritiska morate biti opušteni barem 15 minuta i sedeti s leđima i vratom ispruženim i podupretim.
Švedski kardiolog Mats Halden otkrio je četiri načina za smanjene krvnog pritiska bez lekova, piše Net.hr.
1. Šetajte: Prema rečima lekara, polusatna šetnja jednom dnevno može smanjiti rizik od razvoja hipertenzije. Dr. Mats savetuje da se češće penjete uz stepenice.
2. Spavajte dovoljno sati: Lekar preporučuje najmanje sedam sati sna dnevno. Savetuje da ne koristite telefon bar pola sata pre odlaska u krevet.
3. Ravnoteža u ishrani: Ishrana bi trebalo da bude izbalansirana tako da vas nikako ne deblja jer višak kilograma direktno utiče na povećanje pritiska. Dr. Halden savetuje da uvedete kontrolu veličine porcija, odreknete se cigareta i preterane upotrebe alkohola, smanjite unos soli, smanjite ili potpuno izbacite iz ishrane prerađevine od mesa, kontrolišete unos namirnica bogatih zasićenim mastima, jedete jela od maslinovog ulja, mahunarki, ribe, povrća i voća.
4. Smanjite stres: ‘Ponekad bi trebalo isključiti telefon, kompjuter i TV da biste izbegli nepotrebne brige. Smanjite količinu stresa’, zaključio je liječnik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com