Azerbejdžan, zemlja južnog Kavkaza ima nekoliko regiona u kojima živi stanovništvo koje navodno trostruko nadmašuje ljudski životni prosek. To su i Lankaran i Nagorno Karabah. Ali, Lerik se smatra centrom stogodišnjaka.
Kako prenosi OddityCentral, ovo mesto je, ujedno, i dom jedinog muzeja dugovečnosti na svetu. Muzej dugovečnosti, izgrađen 1991. i obnovljen 2010., čuva više od 2.000 eksponata koji dokumentuju živote i sećanja najstarijih stanovnika regije.
Baš te godine kada je izgrađen muzej, u Leriku je bilo više od 200 ljudi starijih od 100 godina, a ukupno je bilo 63.000 stanovnika. Danas tamo živi 11 osoba starijih od 100 godina, a lokalno stanovništvo povećalo se na 83.800.
Ubedljivo najstariji stanovnik doživio je Širali Muslumov, pastir koji je navodno živio 168 godina. Na stranicama njegovih ličnih dokumenata stoji da je rođen 1805., a na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji da je umro 1973. Ako je to istina, to bi bila najstarija osoba koja je ikada živela. Međutim, početkom 19. veka malo ko se upisivao u knjigu rođenih u tako udaljenim selima kao što je njegovo rodno selo Barzavu, tako da ne postoji način na koji bi se dokazalo je li doista živio tako dugo. Za njega kažu da je dobio dete čak i u 80. godini, i to sa svojom drugom suprugom, koja je tada imala svega 36 godina. Mediji prenose da ima više od 300 potomaka, koji se protežu na pet generacija. I njegov brat Mahmud je, navodno, živeo 150 godina.
Danas u Leriku živi Širalijeva ćerka Halima Kambarova, koja je odavno prešla 90., i, iako možda neće doživeti 168, kao njen otac, nada se da će živeti bar 150 godina ili 130, kao njen deda. Ona je izuzetno vitalna za svoje godine, a na pitanje o godinama, ona veselo odgovara da ima 15. Kaže da ne voli da se izležava, te da ustaje u zoru, čim otvori oči. Vodič lokalnog muzeja kaže da je većina stogodišnjaka u Leriku bistrog uma, potpuno komunikativni:
„Britkost uma deo je njihove tajne. Oni se drže dalje od stresa, razmišljaju o životu filozofski, žive dan po dan, bez puno planiranja ili briga o budućnosti“, zaključuje na kraju muzejski vodič.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com