Pre otprilike 20 godina, dok je još radio za National Geographic i uz pomoć Nacionalnog instituta za starenje, autor Dan Butner počeo je da proučava najdugovječnije ljude, one koji se nalaze u ‘Plavim zonama sveta’, a to je samo nekoliko mesta na svetu. Izraz se odnosi na geografska područja u kojima ljudi imaju nisku stopu hroničnih bolesti i žive duže nego igde drugde.
Pojam ‘Plave zone’ prvi je počeo koristiti Den, koji ta područja proučava dosta dugo.
U svojoj knjizi pod nazivom ‘Plave zone’, Butner je opisao pet poznatih Plavih zona, a to su Ikarija u Grčkoj, Ogliastra u Sardiniji, Okinava u Japanu, poluostrvo Nicoja na Kostariki i adventisti sedmog dana u Loma Lindi u Kaliforniji.
Zanimljivo je da genetika verovatno samo čini 20–30% dugovečnosti. Stoga uticaji okoline, uključujući ishranu i način života, igraju ogromnu ulogu u određivanju vašeg životnog veka.
‘Budući da samo oko 20% životnog veka prosečne osobe čine geni, zaključio sam da bih, ako bih uspeo da pronađem zajedničke stavke među tim najdugovečnijim ljudima, mogao da izvučem neke prilično dobre stavke koje bi mi ostali trebalo da pratimo Otkrio sam devet moćnih lekcija koje su zajedničke najdugovečnijim ljudima’, napisao je Den za Mind body green, a evo koje su to:
1. Krećite se
Najdugovečniji ljudi na svetu ne trče maratone i ne idu u teretane. Umesto toga, žive u okruženju koje ih neprestano tera da se kreću bez razmišljanja o tome. Osim vežbanja, čini se da će i adekvatan odmor i dobar noćni san biti vrlo važan za dug i zdrav život.
2. Pronađite svrhu
Ako poznajete svoju svrhu i znate koliko vredite, to vam može dodati sedam godina dodatnog životnog veka. Ljudi u plavim zonama imaju životnu svrhu, poznatu kao ‘ikigai’ na Okinawi ili ‘plan de vida’ u Nicoyi. To je povezano sa smanjenim rizikom od smrti, moguće psihološkom dobrobiti.
3. Smanjite stres
Čak i ljudi u ‘Plavim zonama’ doživljavaju stres. Stres može da dovede do mnogih upala i na kraju do ubrzanog starenja. Ono što najdugovečniji ljudi na svetu imaju, a mi nemamo je rutina za skidanje tog stresa. Stanovnici Okinawe svaki dan odvoje nekoliko minuta da se prisete svojih predaka, adventisti se mole, Ikarijanci dremaju, a Sardinci imaju ‘happy hour’ (srećni sat).
4. Sledite pravilo 80%
Konzumiranje manje kalorija možda doprinosi dužim životima kod nekih u Plavih zona. Na primer, studije u Okinawansima sugerišu da su pre šezdesetih imali manjak kalorija, što znači da su jeli manje kalorija nego što je potrebno, što može da doprinese njihovoj dugovečnosti.
Nadalje, Okinavani prate 80-postotno pravilo koje nazivaju ‘hara hachi bu.’ To znači da prestaju da jedu kad se osete sitim 80%, a ne 100%. To ih sprečava da pojedu previše kalorija, što može dovesti do debljanja i hroničnih bolesti. Brojna istraživanja su takođe pokazala da jedenje polako može da smanji glad i poveća osećaj punoće, u poređenju s brzim jedenjem .
5. Jedite uglavnom povrće
Jedna stvar uobičajena za Plave zone je da oni koji žive tamo prvenstveno jedu 95% biljnu ishranu.
Jedenje više od pet obroka voća i povrća dnevno može značajno da smanji rizik od srčanih bolesti, raka i smrti. Mahunarke uključuju pasulj, grašak, sočivo i leblebiju, a sve su bogate vlaknima i proteinima. Brojna istraživanja pokazala su da je jedenje mahunarki povezano s manjom smrtnošću. Cela zrna su takođe bogata vlaknima. Visok unos celovitih žitarica može da smanji krvni pritisak i povezan je sa smanjenim kolorektalnim karcinomom i smrću od srčanih bolesti. Orasi su sjajni izvori vlakana, proteina i polinezasićenih i mononezasićenih masti. U kombinaciji sa zdravom ishranom, povezani su sa smanjenjem smrtnošću.
6. Pijte vino umereno
Ljudi u svim Plavim zonama (osim adventista) piju alkohol umereno i redovno. Mnoga istraživanja pokazala su da konzumiranje jednog do dva alkoholna pića dnevno može značajno da smanji smrtnost, posebno od srčanih bolesti. Konzumiranje jedne do dve čaše crnog vina dnevno naročito je uobičajeno u Ikarskoj i Sardinijskoj plavoj zoni. Važno je napomenuti da se ove prednosti vide samo za umereno konzumiranje alkohola.
7. Religioznost
Istraživanja pokazuju da će posećivanje verskih službi četiri puta mesečno produžiti životni vek od četiri do 14 godina. Plave zone su obično verske zajednice. Brojna istraživanja su pokazala da je religioznost povezana s manjim rizikom od smrti. To može biti posledica socijalne potpore i smanjene stope depresije.
8. Stavite voljene na prvo mesto
Uspešni stogodišnjaci u Plavim zonama stavljaju svoje porodice na prvo mesto. Držite stare roditelje i bake i deke u blizini ili u kući. To smanjuje i stopu bolesti i smrtnosti dece u kući. Obvezuju se na životnog partnera (što može dodati do tri godine očekivanog životnog veka) i ulažu u svoju decu. Uvek imaju za njih vremena i obasipaju ih ljubavlju.
U mnogim Plavim zonama bake i deke često žive sa svojim porodicama. Studije su pokazale da bake i deke koji paze na svoje unuke imaju niži rizik od smrti.
9. Pronađite pravu zajednicu
Vaša društvena mreža, nazvana „moai“ na Okinavi, može uticati na vaše zdravlje. Na primer, ako su vaši prijatelji gojazni, imate veći rizik od gojaznosti, moguće društvenim prihvatanjem debljanja.
Iako im se stil života malo razlikuje, uglavnom jedu biljnu hranu koja se bazira na biljkama, redovito vježbaju, piju umjerene količine alkohola, dovoljno spavaju i imaju dobre duhovne, obiteljske i društvene mreže.
Pokazalo se da je svaki od ovih faktora načina života povezan s dužim životom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com