Detinjstvo igra ključnu ulogu u oblikovanju ličnosti i ponašanja u odraslom dobu. Kada deca tokom odrastanja ne osete pravu ljubav i prihvatanje, posledice se često prelivaju na njihove odnose, samopouzdanje i emocionalno zdravlje. Prema rečima savetnice za porodicu i brak Tine Fej, nedostatak ljubavi u detinjstvu može izazvati niz specifičnih ponašanja koja su karakteristična za odrasle koji su odrasli bez tog fundamentalnog osećaja sigurnosti i pripadnosti.
Dakle, prema savetnici, ljudi koji se nisu osećali voljenim kao deca često razvijaju ove osobine.
1. Poteškoće sa poverenjem
„Jedna od najčešćih osobina odraslih koji nisu osećali ljubav u detinjstvu je teškoća u poverenju drugima. Osnovno poverenje odražava poverenje koje deca osećaju u svetu na osnovu brige svojih staratelja. Kada to poverenje izostane zbog nedostatka ljubavi, u odraslom dobu postoji poteškoća u stvaranju sigurnih odnosa sa drugima“, objašnjava Fej za Hack Spirit.
2. Potreba za stalnom validacijom
Još jedno uobičajeno ponašanje je intenzivna potreba za validacijom. „Posle osnovnih bezbednosnih potreba ljudi teže ljubavi i pripadnosti. Kada se te potrebe ne zadovolje u detinjstvu, u odraslom dobu razvija se snažna želja za potvrdom. Primer za to je osoba koja stalno traži odobrenje i sumnja u sopstvene sposobnosti, što može biti u vezi sa nedostatkom emocionalne podrške i pohvale tokom odrastanja“, kaže savetnca.
3. Poteškoće u stvaranju bliskih odnosa
Ljudi koji nisu osetili ljubav često imaju poteškoća u uspostavljanju bliskih odnosa, tvrdi Fej. „Strah od odbacivanja i osećaj bezvrednosti mogu ih sprečiti da se emocionalno otvore. Deca koja ne mogu da saopšte svoje emocije često ne razumeju sopstvene potrebe. Ovaj nedostatak razumevanja otežava formiranje dubokih i smislenih odnosa u odraslom dobu“, objasnila je ona.
4. Preterana nezavisnost
Oni koji nisu osećali ljubav u detinjstvu često razvijaju preteranu nezavisnost. Fej ističe: „Naše samopoimanje su oblikovane našim interakcijama sa drugima. Kada deca dobiju poruku da nisu vredna pomoći ili podrške, mogu odrastati verujući da se mogu osloniti samo na sebe. Ovo ponašanje može izgledati kao snagu, ali često krije strah od razočarenja i povrede“.
5. Preterana kritika sebe i drugih
Ljudi koji nisu osećali ljubav u detinjstvu često pokazuju preteranu kritiku sebe i drugih. Iako ovo na prvi pogled može izgledati paradoksalno, to je odbrambeni mehanizam koji im pomaže da se izbore sa bolom koji su osećali kao deca.
„Preterana kritičnost može biti odraz iskustava iz detinjstva, kada su se osećali osuđenim ili neprihvaćenim. Ovo ponašanje, iako zaštitnički, često otežava odnose i razumevanje nečijih emocija“, zaključuje savetnica.
(Index.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com