Ljudi ne napuštaju loše poslove, već loše šefove

Svaki radnik, svakog radnog dana donosi svojevrsnu odluku: Da li je voljan da odradi minimum svojih dnevnih obaveza samo s ciljem da zadrži posao? Ili je spreman da uloži dodatni napor i energiju u svoj radni dan?

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve većeg broja tzv. tihih otkaza (odustajanja). Naime, reč je o svojevrsnom ponašanju radnika gde oni odbijaju ideju da posao bude centralni deo njihovih života. Oni se snažno opiru očekivanjima nadređenih da ostanu prekovremeno. Zapravo, to su ljudi koji kažu “ne” na svaki zahtev koji smatraju suvišnim za njihov položaj.

Najnoviji podaci pokazuju da je ovaj novi fenomen daleko ređe povezan sa samim radnikom i njegovom voljom da se zalaže, a daleko više sa sami šefom i njegovom sposobnošću da sa radnikom izgradi odnos gde radnik neće brojati minute do odlaska sa posla. Sada dolazimo do one već poznate izreke: Ljudi ne daju otkaz zbog lošeg posla, već zbog lošeg šefa.

Prema podacima Harvard Business Review, 61 odsto onih koji rade za loše šefove reklo je da traže drugi posao, dok je samo 27 odsto onih koji rade za dobre šefove razmišljalo o alternativi kada je posao u pitanju. A, evo i jednog zapanjujućeg podatka: 65 odsto ljudi koji imaju loše šefove reklo je da su se nekad lažno predstavili svoje mogućnosti na poslu, u poređenju sa zaposlenima koji imaju dobrog šefa i kojih ima svega 19 odsto da to rade. Ovo, dakle, znači da dobri šefovi izvlače ono najbolje iz zaposlenih, dok loši šefovi izvlače najgore.

“Dobar šef je čovek koji nije zabrinut za svoju karijeru, već za karijeru onih koji rade za njega”, govorio je direktor energetskog gigantna Shell.

Biti dobar šef, očigledno, ima opipljivu vrednost, ali kako da znate da li radite za dobrog šefa ili da li ste vi dobar šef? Naime, dobri šefovi inspirišu, treniraju i oslanjaju se na snagu ljudi, a kada su njihovi zaposleni spremni za nove izazove, rado ih šalju u nove izazove.

I na kraju, najbitniji faktor svakako jeste poverenje. Naime, istraživanje, koje je uključilo čak 113.000 lidera, menadžera, šefova pokazalo je da za dobro balansiranje odnosa sa zaposlenima najzaslužnije poverenje. Jer na kraju krajeva, kada zaposleni imaju poverenja u svog šefa, onda oni znaju da on brine za njih, kao i za njihovo blagostanje, što zapravo samog radnika čini efikasnijim.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com