Pre tačno 75 godina, 20. jula 1944. godine, zaverenici iz nemačkog Pokreta otpora pokušali su likvidiraju Adolfa Hitlera. Ipak, kao i više od 40 drugih, taj atentat je bio neuspešan.
Zavera generala
Antinacistički oružani puč bio je planiran još 1938. godine. Zaverenici su želeli da se prekine agresivna spoljna politika i spreči rat za koji, po njihovom mišljenju, Nemačka nije bila spremna. Protiv Hitlera su bili general-pukovnik Ludvig Bek, koji je podneo ostavku na mesto načelnika štaba Kopnenih snaga 18. avgusta 1938. godine u znak neslaganja sa Firerovom politikom, novi načelnik štaba Franc Galder, budući general-feldmaršal Ervin fon Vicleben i Valter fon Brauhič, generali Erih Gepner i Valter fon Brokdorf Alefeld, šef Abvera Vilhelm Franc Kanaris, potpukovnik spoljnoobaveštajne službe Hans Oster i drugi.
Od početka Drugog svetskog rata na Hitlera je više puta pokušavan atentat, ali njega kao da je štitio sam đavo. Tako su mu 13. marta 1943. godine, kada je Firer doleteo u Smolensk, pukovnik Hening fon Treskov i njegov ađutant u avion postavili bombu — koja se nije aktivirala. Nedelju dana kasnije pukovnik Rudolf Kristof fon Gersdorf želeo je da digne i sebe i Hitlera u vazduh za vreme izložbe trofejne sovjetske tehnike u Berlinu, ali je Firer ranije napustio salu i operacija nije uspela.
Fon Štaufenberg je 20. jula 1944. godine pokušao da ubije Hitlera tako što je akten-tašnu napunio eksplozivom.
Ušao je u salu za sastanke u štabu u Istočnoj Pruskoj, u kojoj se u tom trenutku nalazio Hitler, postavio tašnu ispod stola, izjavio da mora da obavi hitan telefonski poziv za Berlin i brzo napustio sobu.
Iako je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni ranjeni, Hitler je bio samo lakše povređen pošto je bio zaštićen teškim konferencijskim stolom od hrastovine.
Fon Štaufenberg i njegove kolege zaverenici pogubljeni su posle nekoliko sati.
Eksplozija u pivnici
Nemački antifašista Johan Georg Elzer je nakon dolaska nacista na vlast došao do zaključka da će oni uvući Nemačku u veliki rat i postavio sebi cilj da ubije Hitlera. U avgustu 1939. godine došao je s tim ciljem u Minhen. On je nekoliko nedelja pažljivo proučavao mesta na kojima se pojavljivao Firer.
Elzer je u noći između 7. i 8. novembra postavio bombu u zid. Uveče se u pivnici okupilo oko 2.000 ljudi, uključujući čitavo minhensko rukovodstvo. Ipak, atentat nije uspeo jer je Hitler napustio zgradu sedam minuta pre detonacije bombe. U eksploziji je poginulo osam osoba, a 63 su povređene. Elzer je te večeri uhapšen na švajcarskoj granici. On je prvobitno zatvoren u logor Zaksenhauzen, a zatim prebačen u Dahau, gde je streljan po ličnom naređenju Henriha Himlera.
Operacija „Foksli“
Strane obaveštajne službe su takođe imale planove da likvidiraju Hitlera. Uprava za specijalne operacije Velike Britanije je 1944. godine napravila plan „Foksli“. Kao jedna od opcija razmatralo se dizanje u vazduh Firerovog voza „Brandenburg“, jer je britanska služba imala bogato iskustvo sa diverzijama na železnici. Međutim, Hitlerovo kretanje je bio suviše nepredvidljivo.
Na kraju su Britanci odlučili da pošalju snajperistu. Jedan Nemac, koji je ranije bio Hitlerov telohranitelj i koji je bio zarobljen u Normandiji, ispričao je specijalnim službama da Firer, kada boravi u rezidenciji Berghov, ujutru voli da šeta šumom bez obezbeđenja. Bilo je planirano da britanski operativci, dobro potkovani znanjem nemačkog jezika, u nemačkim uniformama skoče padobranima u blizini rezidencije, sakriju se i ubiju Hitlera za vreme njegove jutarnje šetnje.
Plan je trebalo da bude realizovan u novembru 1944. godine, ali je zamenik odeljenja Uprave za specijalne operacije koje se bavilo Nemačkom, pukovnik Ronald Tornli, insistirao na njegovom odlaganju — iz više razloga. Pre svega, Hitler nije bio poznat kao dobar strateg, pa njegova pogibija ne bi bila korisna sa vojne tačke gledišta. Drugo, ubistvo bi od Hitlera napravilo „mučenika“, čime bi se podigao borbeni duh nemačke vojske. Osim toga, poraz Nemačke je u tom trenutku bio samo pitanje vremena.
(Spitnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com