Koncept čistoće u mističnoj filozofiji feng šui podrazumeva i generalno sređivanje: sortiranje stvari tako da sve imaju svoje mesto, popravke pokvarenog, bacanje nepotrebnog, neupotrebljivog i svega što nije u funkciji, što nam se ne sviđa ili ga ne koristimo duže vreme.
Nered i nesklad neprimetno ulaze u ljudsko bioenergetsko polje, prouzrokuje neorganizovano, haotično razmišljanje, kao i jednu nevolju za drugom. Navika da čuvamo, skladištimo i sakupljamo nepotrebne stvari koje ne koristimo (pod izgovorom da će nam možda jednog dana zatrebati) ukazuje na to da duboko u sebi imamo naviku da čuvamo strah, tugu, nezadovoljstvo, brigu. Na taj način šaljemo dve poruke svom mozgu i svom životu: da ne verujemo u sutra i da mislimo da novo i bolje nije za nas.
Sve dok se emocionalno i materijalno držimo starih beskorisnih osećanja, neće biti mesta za nove mogućnosti.
Tendencija prenatrpanosti prostora (izuzev očiglednih razloga kada više članova živi na malom prostoru) povezana je s instinktom samozaštite i ograđivanja od drugih usled osećaja nesigurnosti.
Šta nam je zaista potrebno da bismo se osećali srećno i sigurno i koliko smo svesni da nas upravo gomilanje stvari sprečava da to postignemo?
Stvari ispod kreveta snažno će da remete naše zdravlje, a potreba da se stvari ređaju na police (pogotovo one iznad radnih stolova i kreveta) izazvaće konstantnu strepnju od nečeg neočekivanog.
Kada pretrpamo centar, severoistok ili jugozapad svog prostora, onda smo previše zabrinuti za svoje zdravlje i najčešće ugrožavamo funkcije pankreasa, želuca ili slezine.
Nered na zapadu ili severozapadu često će nas stavljati u konfliktne situacije zbog nekontrolisanosti, a pluća i debelo crevo postaju osetljiva tačka.
Pretrpan sever ograničava naše potencijale, sprečava nas da jasno izražavamo svoja osećanja, donosi strahove i probleme s bešikom i bubrezima.
Istok i jugoistok će na gomilanje stvari da uzvrati neodlučnošću, konfuzijom, potisnutim besom, ali i disfunkcijom jetre ili žučne kese.
Nered na jugu donosi problematično i nasilno ponašanje, izostanak priznanja, omalovažavanje i poremećaj u radusrca, tankog creva i imunog sistema. Nisu stvari te zbog kojih život stagnira, nego stav čuvanja i zadržavanja. Kada nešto čuvamo, zapravo razmišljamo o potrebi, siromaštvu, verujemo da će nam sutra to nedostajati i da nećemo moći da ispunimo te potrebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com