Svima bi bilo znatno prijatnije kada bi lepe manire imali svi. Nažalost, nije tako – a u nekim situacijama ima ljudi koji se zapitaju da li je nedostatak lepog ponašanja ipak opravdan, recimo, ako se nevaspitano ponaša starija osoba, možda je ona svojim godinama „zaslužila pravo“ da ne obraća pažnju na lepe manire.
Dešava se to: starija osoba se neljubazno ponese (naravno da se ne ponašaju samo stariji neljubazno), a neko pomisli da možda ima pravo na to, s obzirom na godine i s obzirom na to da je sigurno sve i svašta proživela. Mada ne kažemo da nekoga treba kamenovati zbog nevaspitanja, pravila lepog ponašanja ipak važe za sve. Niko, bez obzira na godine ili bilo šta drugo, ne može da „zasluži pravo“ na to da se nepristojno i neljubazno ponaša; nepristojno i neljubazno ponašanje je nepristojno i neljubazno ponašanje, i uvek će dovesti do toga da se oni koji su mu izloženi osete neprijatno.
Naravno, ima i situacija kada se ne bi trebalo ljutiti na one koji se nepristojno ponašaju, već to treba otrpeti onako kako umete; to su situacije kada je nepristojno ponašanje direktna posledica nekog velikog problema, recimo zdravstvenog, pa je toj osobi oslabila kontrola nad sopstvenim ponašanjem, ili nije ni svesna kako se ponaša i jednostavno nije sposobna da se ponaša drugačije. Ukoliko je tu uključena i agresivnost, svakako da bi se trebalo potruditi da ne budete povređeni; ali, ako se neko ružno ponaša jer je bolestan i nije u stanju drugačije, besmisleno je ljutiti se. I to, opet, nema stvarno veze s godinama – bolest je bolest, i najčešće ne bira godine.
Izuzev toga, pravila pristojnog ponašanja trebalo bi da poštuju svi – ta pravila postoje s razlogom, a razlog je taj da se svi prijatnije osećaju. I, kao što nije moguće „zaslužiti pravo“ da činite da se neko loše oseća, tako nije moguće ni „zaslužiti pravo“ na nepristojnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com