Američki milioner i preduzetnik Dejvid Bah tvrdi da postoji jedan lak, dokazan način da se obogatite. Ovaj 56-godišnjak, koji je i autor bestselera o tome kako da upravljate finansijama, ističe da je sav svoj novac zaradio sam, odnosno ništa nije nasledio. On kaže da svako treba da ovlada vrlo jednostavnom tehnikom koja može mnogo toga da uradi kada je profit u pitanju. Prvo platite sebi, poručuje Bah.
Šta to zapravo znači? Jednostavno je, piše Bah u svojoj knjizi „The Automatic Millionaire“. „Kada nešto zaradite, prva osoba koju treba da platite ste vi sami“, ističe.
Ovo nije revolucionaran, uzbudljiv koncept uštede, ali on zaista funkcioniše, iako ga mnogo ljudi ne upražnjava.
„Ono što većina ljudi radi kada zarade neke pare jeste da prvo isplati sve druge. Oni daju novac stanodavcu, bankama, pokrivaju dug na kreditnim karticama, daju pare državi za račune, telefonskim kompanijama…“, objašnjava ovaj milioner, dodajući da tek na kraju dana odvajaju za sebe ono što preostane. On kaže da je ovakva strategija, iako uobičajena, finansijski nazadna.
Plaćanje sebi, prema Bahu, podrazumeva odvajanje određenog iznosa koji ćete stavljati i čuvati sa strane, odnosno na štednom računu. A koliko to treba da platite sebi od onoga što zaradite? Umesto da razmišljate o toj cifri kao procentu prihoda, Bah predlaže da primenite metodu koja podrazumeva sate vašeg života, tj rada.
„Trebalo bi da uštedite sumu koja je ekvivalent prihoda od jednog sata svakog dana. Recimo da zarađujete 50. 000 dolara godišnje. To je oko 1.000 dolara nedeljno, odnosno 25 dolara po satu, ako imate 40-časovnu radnu nedelju. Nemojte samo ostavljati taj novac na tekućem računu, odlažite ga na račun štednje sa povoljnom kamatom, kako bi iznos rastao bez napora“, objašnjava ovaj biznismen.
Nažalost, većina ljudi u Srbiji nema ovako visoka primanja, ali svakako može da primeni istu metodu štednje na svojoj zaradi. Primera radi, ako zarađujete prosečnu platu u našoj zemlji, ovom tehnikom možete uštedeti oko 100 evra mesečno, odnosno oko 1. 200 evra godišnje, što svakako nije beznačajna suma.
Ako radije razmišljate o štednji u procentima, prihod od jednog sata na mesečnom nivou iznosi otprilike 10 odsto vašeg bruto prihoda.
„Nažalost, većina ljudi nije ni blizu toga da toliko uštedi. Prema statističkim podacima, većina nas radi jedva 22 minuta za sebe“, kaže Bah.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com