Srećniji ljudi zadovoljniji su svojim poslom pa dobijaju veću društvenu podršku od saradnika i bolje ocene od nadređenih.
Stručnjaci kaži da takvi ljudi ostavljaju bolji dojam, a time nesvesno utiču na to kako ih ljudi gledaju i doživljavaju.
U jednoj studiji procenjivala se produktivnost prodajnih agenata i ispostavilo se da su oni pozitivniji bili i uspešniji, prodali su 37 odsto više polisa osiguranja od manje pozitivnih kolega. Pokazalo se i da srećniji ljudi češće imaju bolja primanja, manje izostaju s posla i nisu skloni davanju otkaza kao oni koji se osećaju nesrećno.
Druga studija je otkrila da su srećni 18-godišnjaci imali veću šansu da pronađu brže posao i rade na prestižnijim i više zadovoljavajućim poslovima. Takođe, ljudi vedrije naravi tokom studija, kasnije u životu su imali i veće prihode.
Stručnjaci priznaju kako je u na kraju u stvari teško odgovoriti na pitanje – što je prvo, sreća ili uspeh?
Na primer, neki od vrlo poznatih i uspešnih ljudi bili su sve samo ne veseli i optimistični. Istorija pokazuje da depresivni pojedinci poput Abrahama Lincolna i Winstona Churchilla mogu ostvariti neverovatne podvige.
I negativne i pozitivne emocije su prilagodljive situacijama pa tako postoji vreme kada ste tužni, ali i vreme kada ste srećni – sve su to normalne i prihvatljive ljudske emocije koje samo još jednom potvrđuju da smo svi ljudi koji imaju emocije.
Filozof Bertrand Russell je 1951. godine rekao nešto što ovu temu može skupiti u dve rečenice: ‘Dobar život, kako ja to zamišljam, je srećan život. Ali, ne mislim da ćeš, ako si dobar, biti srećan; mislim da ćeš, ako si sretan, biti i dobro’, prenosi Business Insider.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com