Pravila pristojnosti nalažu da ne treba prisluškivati tuđe razgovore. Nekada je, međutim, teško pridržavati se tog pravila ako ste u malom prostoru, a dvoje ili više ljudi pored vas govori veoma glasno. Ili, ako ste u malom prostoru iz koga vam ne odgovara da baš tad izađete, kao što je autobus u pokretu, a neko viče dok razgovara mobilnim telefonom.
Prisluškivati tuđe razgovore uvek je bilo nepristojno. Slušati druge dok pričaju telefonom takođe je znak nevaspitanja – ako neko pred vama obavlja telefonski razgovor (što je već samo po sebi, osim ukoliko taj razgovor ima veze s vama, ili zbog nečega ne može da se odloži, nepristojno), stvar je pristojnosti udaljiti se i omogućiti toj osobi kakvu-takvu privatnost, ili se bar okrenuti i tako simulirati da joj dajete privatnost. Sve to je, međutim, teško ili nemoguće izvesti ako ste u punom autobusu, a neko se baš tad razviče u mobilni.
Da li ste vi u takvim okolnostima nepristojni? Ne, nepristojan je onaj ko viče u mobilni na javnom mestu. Vikanje na javnom mestu je nepristojno. A prisiljavanje svih koji su se zatekli u blizini da postanu svedoci njegovog ili njenog privatnog razgovora pokazuje nedostatak elementarnog kućnog vaspitanja. Šta vi možete kad se neko tako ponaša? U principu, ništa. Kad biste skrenuli toj osobi pažnju na neprikladnost njenog ponašanja, i sami biste ispali nepristojni, jer je neučtivo nepoznate učiti manirima, plus bi vam ta osoba najverovatnije grubo rekla: "Ako ti smeta, a ti nemoj da slušaš!", u potpunosti zanemarivši činjenicu da je nemoguće ne čuti je kad viče, i da vi nemate gde da se sklonite. Tako vam ostaje samo da nevoljno budete svedok nečije intime koja vas uopšte ne zanima.
Naravno, postoje situacije kada je neophodno razgovarati mobilnim na javnom mestu (zove vas vaše bolesno dete, na primer, ili vam neko nešto hitno javlja), a ako je signal slab ili je okruženje bučno (kao u autobusu u pokretu), i vikanje može da bude neminovno. Ipak, u najvećem broju slučajeva (kao što se i protiv svoje volje uverite dok ste prinuđeni da slušate razgovore koji vas se niti tiču niti vas zanimaju), oni koji mobilne koriste na ovakav način nisu nikakvom nevoljom prinuđeni na to, već, izgleda, smatraju da je normalno tretirati javno mesto kao sopstveno predsoblje. I kao da bi ih "ubilo" da kažu: "Izvini, u autobusu sam, čućemo se kasnije".
Međutim, vi tu ne možete ništa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com