Sigmund Frojd, čuveni psihijatar, otac psihoanalize i jedan od najkontroverznijih naučnika 20. veka, imao je i „dijagnozu“ za ljudsku glupost, a u jednoj rečenici otkrio je kako da je prepoznate.
„Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida“, rekao je Frojd. Naravno, on nije jedini koji je razmišljao o ljudskoj gluposti i nastojao da se zaštiti od nje. Pogledajte koje „simptome“ su joj pripisivali neki drugi mudri ljudi.
„Osobina glupih je da zapažaju greške drugih, ali ne i svoje“ – Marko Tulije Ciceron, rimski filozof i državnik (106—43. p. n. e.)
„Glupost je talenat za pogrešno shvatanje smisla“ – Edgar Alan Po, američki pisac (1809—1849)
„Glupost je često ukras lepote; ona daje očima onu sumornu bistrinu tamnih jezera i onu uljevitu mirnoću tropskih mora“ – Šarl Bodler, francuski pesnik (1821—1867)
„Glupost govori, taština dela“ – Viktor Igo, francuski pisac (1802—1885)
„Jedino je glupost dovoljno hrabra da se predstavlja kao savršenstvo“ – Hjalmar Kristensen, norveški pisac (1869—1925)
„Zaboraviti nečiju svrhu je najproširenija forma gluposti“ – Fridrih Niče, nemački filozof (1844-1900)
„Ne postoji drugi greh osim gluposti“ – Oskar Vajld, irski pisac (1854-1900)
„Tamo gde svako isto razmišlja, tu niko mnogo ne razmišlja“ – Mevlana Dželaludin Rumi, persijski filozof (1207-1273)
„Prva osobina primitivnog čoveka, to je da se boji svega što ne razume; a na prvom mestu se boji pameti“ – Jovan Dučić, srpski pisac (1871-1943)
„Ko nema u glavi, on misli da ima više nego svi drugi“ – Dositej Obradović, srpski prosvetitelj (1742-1811)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com