Stari Egipćani su prvi znali odgovor.
Tradicija stavljanja burme datira još iz drevnog Egipta. Naime, arheolozi su pronašli dokaze zapisane hijeroglifima o tome da su neveste nosile taj prsten. Stari Egipćani prvi su počeli da nose današnje tzv. burme kao simbol večnosti, piše Mondo.
Verovali su da postoji osetljivi nerv koji se proteže od četvrtog prsta leve ruke direktno do srca – središta naših emocija. Stari Grci i stari Rimljani iz sličnog su razloga stavljali venčani prsten na levu ruku. Verovali su da „vena amoris (lat. ‘vena ljubavi’)“ ide od tog prsta direktno do srca.
Iako takav nerv i vena ne postoje, mnoge su zemlje nastavile ovu drevnu tradiciju. S druge strane, u nekim se kulturama burma stavlja na desnu ruku, kao što je slučaj u Srbiji, Danskoj, Poljskoj i na Kubi.
Takođe, nekada davno samo su žene nosile burme, muškarci ne. Oni su počeli da ih nose tokom Drugog svetskog rata kako bi se prisetili supruge i dece koji ih kod kuće čekaju.
Negde je nose na levoj, a negde na desnoj ruci
U nekim zemljama praktikuje se nošenje burme na domalom prstu leve ruke, dok se u Srbiji i nekim drugim pravoslavnim zemljama nosi na desnoj.
Tradicionalna indijska praksa uključuje nošenje venčanog prstena na desnoj ruci, jer se leva ruka smatra nečistom. Međutim, kod modernih Indijaca možete videti da prsten nose na levoj ruci u želji da se prilagode američkim običajima.
U mnogim zemljama severne i istočne Evrope, uključujući Dansku, Norvešku, Rusiju, Poljsku i Bugarsku, burma se nosi na četvrtom prstu desne ruke. U Portugalu, Španiji i Grčkoj desna ruka je takođe uobičajena.
Burma na levoj ruci nosi se u zapadnim zemljama, u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Francusku i Sloveniju, zatim SAD, ali i u mnogim zemljama širom Azije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com