Iako Longjir na prvi pogled deluje kao sasvim obiฤan grad u Norveลกkoj, sve je drugo samo nije obiฤan. Od 2368 stanovnika, koliko je imao po popisu 2019. godine, skoro 500 su studenti, a turizam je glavni izvor prihoda graฤana.
Grad Longjir nalazi se na ostrvu ล picbergen, najveฤem i jedinom naseljenom ostrvu arhipelaga Svalbard, koji je na pola puta izmeฤu obale Norveลกke i Severnog pola. Zbog polarnih medveda koji ลพive na njemu, nigde se ne ide bez puลกke, a zbog neobiฤnih uslova koji tamo vladaju, na ovom ostrvu nije dozvoljeno umreti.
To nije bilo pravilo oduvek, ali je ลกpanska groznica uticala da to postane imperativ.
Pre neลกto viลกe od 100 godina, 24. septembra 1918. u ovaj grad je stigao brod โForseteโ, koji je sa sobom dovezao nekoliko ribara i radnika koji su traลพili posao u lokalnim rudnicima uglja, koji su tada bili jedini razlog zbog kog je ovo udaljeno ostrvo naseljeno.
Kada je brod prispeo u luku, stanovnici su saznali da sa sobom nosi loลกe vesti. Tokom trodnevne plovidbe meฤu putnicima se raลกirila teลกka bolest, pa su mnogi od njih hitno prebaฤeni u lokalnu bolnicu. Sedam muลกkaraca je umrlo u roku od dve nedelje, nakon ฤega su sahranjeni na obliลพnjem groblju.
Ispostavilo se da je bolest koja se brzo ลกirila zapravo ลกpanski grip, koji je od jeseni te godine do proleฤa 1919. odneo izmeฤu 50 i 100 miliona ลพivota.
Zemlja na kojoj je sagraฤen Longjir je permafrost, zona trajnog leda i snega, pa ฤak i leti sadrลพi sloj u kom voda ostaje zaleฤena.
Pemrafrost nije idealno zemljiลกe za sahranjivanje mrtvih, poลกto zbog ลกirenja i skupljanja zaleฤenih teฤnosti leลกevi posle nekog vremena mogu da isplivaju na povrลกinu, a poลกto ledena klima spreฤava raspadanje tela, ostaci umrlih mogu da ostanu saฤuvani decenijama.
Zbog toga su vlasti u Longjiru odluฤile da posle incidenta sa ลกpanskim gripom prekinu sa ovom praksom. Od tada se niko ne sahranjuje na ล picbergenu, a poลกto alternativni naฤini za uklanjanje mrtvih ne postoje, vlasti se trude da na ostrvu niko ne umre.
Ukoliko ste smrtno bolesni ili ranjeni, hitno vas prebacuju brodom ili avionom u Norveลกku, a ako neko umre, od posledica napada polarnog medveda ili u lavini, takoฤe ne moลพe da se sahrani na ostrvu.
Korisni vremenski uslovi
Grupa kanadskih lekara, geologa i arheologa doลกla je u Longjir krajem devedesetih godina kako bi iskopala tela sedam muลกkaraca koji su umrli 1918. od ลกpanske groznice. Njih nije zanimalo da li je led oฤuvao tela, nego da li je uspeo da saฤuva ostatke virusa.
ล panski grip je tada bio misteriozna pandemija, poลกto je, za razliku od obiฤnog gripa, imao visoku stopu smrtnosti, i to posebno kod mladih i zdravih ljudi. Poลกto njegovi uzorci nisu saฤuvani dok je pandemija trajala, struฤnjaci su se plaลกili da bi mogao ponovo da izbije i da nas zatekne nespremne.
Ova ekspedicija je bila delimiฤno uspeลกna, ali kako su i u drugim krajevima sveta organizovane potrage za zaleฤenim ostacima virusa, genetski niz ลกpanskog gripa konaฤno je rekreiran 2005. godine na osnovu jedne oฤuvane ลพrtve sa Aljaske.
Istraลพivanjem je utvrฤeno da je mutaciju virusa bila smrtonosna za mlade i zdrave jer je izazivala prejaku imunu reakciju organizma koja je dovodila do sakupljanja teฤnosti u pluฤima i blokiranja disajnih kanala.
Ostrvo ล picbergen pokazalo se korisnim i za oฤuvanje namirnica. U blizini Longjira izgraฤeno je Svalbardsko globalno skladiลกte semena, gde se na prostoru od oko 1000 kvadratnih metara ฤuvaju uzorci semena iz celog sveta, koji sluลพe kao rezerva u sluฤaju globalne katastrofe.
ล picbergen i ostala ostrva Svalbarda tektonski su veoma mirna, a lokacija skladiลกta je na oko 100 metara iznad nivoa mora, zbog ฤega je seme sigurno i u sluฤaju rasta nivoa vode usled otapanja leda na polovima zbog klimatskih promena, pa semenje na Svalbardu moลพe da ostane oฤuvano hiljadama godina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com