Snovi su za Indijance imali mnogo značenja, a jedna od najstarijih tradicija vezana je za verovanje kako je vazduh oko nas prepun dobrih i loših snova, te naša sudbina i životne odluke zavise od toga koji se snovi uvuku u podsvest tokom noći.
Deo je tradicije i kačenje hvatača snova, ručno pletenog kruga, isprepletenog mrežom koja liči na paukovu, uz uzglavlje kolevke u kojoj spava dete ili iznad kreveta odrasle osobe.
Verovalo se kako takav hvatač propušta dobre, a zaustavlja loše snove. Izvorno, hvatači snova pojavili su se u plemenu Odžibva, koje je zapadna grana Indijanaca Čipeva. Oni su s jezerskog područja prodrli na velike prerije Severne Amerike i usvojili kulturu bizona.
Posle su hvatače snova brakovima i trgovinom preuzela još neka plemena, a poznato je da su ih izrađivali i prvi narodi Kanade. Tradicija se posebno proširila nakon panindijanskog pokreta šezdesetih godina prošlog veka, kada su preživela plemena počela da se ujedinjuju. Stoga mnogi hvatače snova smatraju i simbolom indijanskog ujedinjenja.
Prvi hvatači snova bili su namenjeni prepoznavanju prirodne mudrosti, a u plemenu Odžibva najčešće su ih plele deke i bake za novorođeno unuče i kačili ih iznad kolevke da bi dete lepo sanjalo.
Svaki, pa i najmanji pokret pera značio bi prolazak još jednog prelepog sna, a to je i zabavljalo dete koje bi ležalo ispod njega.
Tradicionalno, pleli su se od grančica crvene vrbe, a za pletenje mreže korišćene su stabljike koprive. Grančice su se skupljale sveže i savijale u krug u spiralnoj formi, a potom sušile. Upotrebljavalo se prirodno perje, a u svaki hvatač snova bio je upleten i jedan poludragi ili dragi kamen.
Kad se u mrežu uhvati dobar san, on lagano prolazi njome i spušta se na uzglavlje. Mekano pero (ili perje) isprepleteno oko kruga koji drži mrežu predstavlja dobar vazduh i pomaže da se dobri snovi lagano spuste u podsvest, tako lagano da se često ne možemo setiti što smo sanjali. Istovremeno, loši snovi ne znaju put kroz mrežu i zbunjeni ostaju zapetljani u njoj do prvih zraka sunca. Tada isparavaju iz mreže kao kapi vode na suncu i nikad ne uspevaju da dođu do podsvesti i naneti zlo.
Legenda o nastanku hvatača snova
Legenda kaže kako je pauk mirno pleo mrežu iznad uzglavlja starice Nokimis. Jednog dana došao je njen unuk i popeo se na sto sa cipelom u ruci da ubije pauka, ali baka ga je zaustavila. Kad ju je pitao zašto štiti pauka, samo se nasmejala. Te joj se večeri pauk obratio i zahvalio joj što ceni njegov rad, te joj je rekao da će joj zato dati poklon.
Kad je mesec obasjao njegovu mrežu, rekao je: „Ovo je moj poklon tebi, svaka mreža koju mesec osvetli zadržaće loše snove i zlo daleko od jastuka osobe koja spava ispod njega.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com