Čeliči Feliks, kako su ga zvali, bio je direktor zloglasne sovjetske tajne policije Čeke, glavnog oružja u borbi protiv stvarnih i izmišljenih političkih protivnika Lenjinove politike. Ova organizacija se na kraju razvila u KGB, poznatu agenciju koja je vrhunac svoje moći doživela tokom Hladnog rata.
Dvadeseti vek bio je najkrvavije razdoblje u istoriji čovečanstva zbog niza faktora. Bilo je to vreme opasnih ideologija i razvoja tehnologije koji su zajedno mogle da unište ceo svet. Na primeru Sovjetskog saveza vidljivo je kako su ove radikalne transformacije ljudskog društva dovele do miliona mrtvih.
Februarska revolucija 1917. godine pokušala je da izmeni u potpunosti ulogu čoveka u tom komunističkom društvu i to upotrebom sile. Tom novom poretku bile su potrebne i nove vođe. Među njima bio je i Feliks Dzeržinski (1877-1926.) kog su smatrali pravim, genijalnim herojem revolucije koji je podstakao razvoj komunizma, piše Big Think, a prenosi Express.
Bio je pravi boljševik, hapšen nekoliko puta zbog svojih aktivnosti u Poljskoj i Litvaniji. Nakon hapšenja slali su ga u Sibir iz kojeg bi kad tad pobegao. Policija je 1912. uspela da ga uhapsi, i sledeće četiri i po godine izdržavao je kaznu u Varšavi. Nakon početka Prvog svetskog rata, Dzeržinski je s ostalim osuđenicima premešten iz Poljske u ruski grad Orjol, a 1916. premešten je u zatvor Butriki u Moskvi. Februarska revolucija oslobodila ga je, a ključnu ulogu odigrao je i u Oktobarskoj revoluciji te iste godine.
Bio je veliki obožavalac Vladimir Iljiča Lenjina pa je u decembru 1917. godine imenovan za direktora tajne policije koju je osnovao Lenjin – ČEKA (koja je pak 1954. godine postala KGB).
Agencija je uživala veliku podršku Lenjina koji im je omogućio i osigurao sve što im je potrebno kako bi se pronašli neprijatelji države. Posle neuspešnog atentata na Lenjina u avgustu 1918. godine započeo je „crveni teror“, razdoblje masovnih egzekucija koje je provodila Čeka uz pomoć Crvene armije.
Njene metode bile su jako delotvorne, a od hapšenja do smaknuća prošao bi samo jedan dan. Ubistva su se izvršavala u podrumu ili na nekim javnim lokacijama. Niko nije bio iznad njih, nijedna druga institucija nije se mešala u njihov posao.Iako nisu poznati tačni podaci, veruje se da je u tom razdoblju ubijeno između 100.000 do 150.000 ljudi. Neki pak misle kako bi se ukupan broj mogao popeti i na milion.
Smaknuti su bili neprijatelji Lenjina, sistema i države, naučnici, sveštenici, a često i oni koji su samo uhvaćeni u toj kompleksnoj mreži.
„Čeka bi trebalo da brani revoluciju i porazi neprijatelja, pa čak i ako joj mačevi slučajno završe na glavama nedužnih“, naglasio je Dzeržinski.
„Naše ime stoji iza organizovanog terora. Teror je potreba tokom vremena revolucije. Naš cilj je borba protiv neprijatelja sovjetske vlasti, novog poretka i života. U većini slučajeva samo jedan dan prođe od hapšenja do kažnjavanja. Kada se suoče sa dokazima, oni će priznati, a njihovo priznanje ima velik značaj, veliku težinu“, rekao je 1918. godine.
Crveni teror objasnio je rečima da je „teror, hapšenje i istrebljenje neprijatelja revolucije zbog njihovih uloga u društvu pre Revolucije“, stoji u knjizi Džordža Legeta „The Cheka: Lenin’s Political Police“.
Crveni teror održao je boljševike na vlasti, a poput svog vođe i Dzeržinski je razvio reputaciju bezobzirnog komuniste koji je organizovao prve koncentracione logore u Rusiji. Osim ubijanja neprijatelja države, radio je i na reformaciji ekonomije, popularizaciji sporta, i ostalih ključnih projekata u Sovjetskom savezu. Stvorio je i mrežu sirotišta u kojima je bilo smešteno pet miliona dece koji su tokom tog razdoblja ostali bez roditelja. Između ostalog bio je i predsednik udruženja prijatelja sovjetskog filma.
Dzeržinski je preminuo 20. jula 1926. godine u Mosvi od srčanog udara, odmah posle dvosatnog govora u Centralnom boljševičkom komitetu, tokom kog je, vidno lošeg zdravstvenog stanja, oštro osudio Ujedinjenu opoziciju prevođenu Lavom Trockim, Grigorijem Zinovijev i Levom Kamenevim.
Pošto je čuo za Feliksovu smrt, Staljin je za Dzeržinskog rekao da je bio „posvećeni vitez proleterijata“.
https://www.instagram.com/p/ByBXDCPJBdA/
Nakon raspada Sovjetskog saveza njegova ostavština nije više bila ona kojom se zemlja ponosila. Njegovo delovanje oštro je kritikovano, a spomenici njemu srušeni. S druge strane, vođe Kremlja i Rusije na neki su način pokušali da rehabulituju taj deo ruske istorije, pa su tako proslavili osnivanje Čeke, i vratili na ulice i trgove neke od tih spomenika.
Gvozdeni Feliks ostaje kontroverzna figura do dana današnjeg. I dok je njegov posao bio brutalan i zbog njega je život izgubilo mnogo ljudi, oni koji ga podržavaju vide ga kao heroja koji je zaštitio Revoluciju.
„Osnovao je tajnu službu i to jednu od najsnažnijih u 20. veku. Bilo bi kontraproduktivno portret ovog čoveka oslikati samo crnom slikom“, rekao je Aleksander Zdanovič.
Mnogi aktivisti, ipak, ljude poput Feliksa Dzeržinskog i pokušaj da ih se vrati pod svetlo javnosti smatraju „glorifikacijom svih loših delova prošlosti“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com