Najnoviji scenario APOKALIPSE (video, foto)

  –  

Katastrofalna predviฤ‘anja Meฤ‘uvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) verovatno su preblaga, upozoravaju australijski nauฤnici. Prema moguฤ‡im scenarijima koje razmatraju, ฤoveฤanstvu ozbiljno preti potpuno istrebljenje do kraja ovog stoleฤ‡a ako celi svet hitno ne shvati ozbiljnost pretnje.

Milijarde izbeglica, veliki delovi Zemlje potpuno nenastanjivi, planetarna nestaลกica hrane i vode, slom druลกtvenog poretka i potencijalni globalni termonuklearni rat – to su posledice sadaลกnjeg nivoaย brige o ฤovekovom okruลพenju. A mogle bi biti i gore, prenosi Jutarnji list.

Australijski istraลพivaฤki centar โ€žBrejktruโ€ (Breakthrough) zaposlio je direktora istraลพivanjaย Dejvida Sprataย i bivลกeg ฤelnika australijskog udruลพenja proizvoฤ‘aฤa ugljaย Jana Danlopa. Pridruลพio im se i penzionisani admiralย Kris Bari, profesor sa univerziteta u Kanberi, ฤlan Globalnog vojnog saveta za klimatske promene i bivลกi glavni naฤelnik Australijskih obrambenih snaga. Autori vrlo argumentovano i analitiฤki razlaลพu ฤinjenice i liniju razmiลกljanja koja ih je dovela do razvoja potencijalnih scenarija i objaลกnjavaju zaลกto treba oฤekivati najgore.

IPCC predviฤ‘a porast globalne temperature od oko 1,5 stepeni Celzijusovih do 2040. i porast nivoa mora do 0,82 metra do 2100. godine. Ti su scenariji veฤ‡ zabrinjavajuฤ‡i za ostrvske narode i gradove koji su smeลกteni na ravnicama uz obale, ali australijski struฤnjaci veruju da su te projekcije previลกe konzervativne.

Pozivaju se na viลกe istraลพivanja koja su pokazala da nauฤnici ฤesto umanjuju znaฤaj najgorih scenarija, da se ne usuฤ‘uju da ukljuฤe ekstremne posledice u svoja predviฤ‘anja kao i da su sva predviฤ‘anja od 1987. do 2007. bila znatno blaลพa od stvarnog razvoja dogaฤ‘aja. Ukratko, struฤnjaci su dosad uvek greลกili tako da su predviฤ‘ali manje posledice i manje katastrofe.

Svoje scenarije temelje na istraลพivanju objavljenom proลกle godine u ฤasopisu โ€žNatureโ€, prema kojem ฤ‡e temperature narasti za 1,5 stepeni veฤ‡ do 2030. godine, a pozivaju se i na scenarije ameriฤkog Ministarstva obrane koji predviฤ‘aju moguฤ‡nost porasta nivoa mora od dva metra do 2100. godine.

Zajedno s povezanim istraลพivanjima, ukazuju na ฤinjenicu da su najฤeลกฤ‡i scenariji ignorisali moguฤ‡nost povratne sprege – dodatnog otpuลกtanja ลกtetnih gasova, gubitka ledenog pokrivaฤa i prekida morskih struja i tokova vetra koji danas oblikuju globalnu klimu.

U povezanom sistemu mali pomaci u jednom segmentu dovode do znaฤajnih pomaka u drugim segmentima koji povratno utiฤu na onaj prvi – konaฤni rezultat je odbegla reakcija koju moลพda neฤ‡e biti moguฤ‡e zaustaviti.

Odgovor na to pitanje koliki je rizik delom sadrลพi tvrdnja autora koji upozoravaju da ovakvi scenariji, koji bi mogli rezultovati krajem ljudske vrste, zahtevaju sasvim novi pristup proceni rizika. Tradicionalni pristup upravljanju rizicima je da se umnoลพe verovatnoฤ‡a negativnog dogaฤ‘aja i ลกteta koja bi mogla nastati zbog njega. Ipak, kada je ลกteta neizmerna, tradicionalni pristup puca i gubi smisao.

Ako je verovatnoฤ‡a najgoreg scenarija 10 posto, a njegova se ลกteta procenjuje, na primer, na deset milijardi evra, jednostavna ekonomska raฤunica govori da se ne isplati potroลกiti milijardu evra da se verovatnoฤ‡a prepolovi. Ipak, preลพivljavanje ljudske rase nije ekonomsko pitanje. ฤŒak i ako je verovatnoฤ‡a najgoreg scenarija jedan odsto, a njegova ลกteta neprocenjiva, nijedan troลกak potroลกen na suzbijanje najgoreg scenarija nije neisplativ. Pogotovo ako se uzme u obzir da razvoj zelenih tehnologija i sam po sebi dovodi do ekonomskog napretka, novih industrija i radnih mesta.

Scenario koji opisuju kreฤ‡e od pretpostavke da se globalni pristup neฤ‡e promeniti u odnosu na sadaลกnje stanje – drลพave ฤ‡e se pridrลพavati Pariskog sporazuma, ignorisaฤ‡e poziv na globalnu mobilizaciju u borbi protiv klimatskih promena, koriลกtenje fosilnih goriva poฤeฤ‡e da opada izmeฤ‘u 2030. i 2050., ali ta ฤ‡e promena biti premala i stiฤ‡i ฤ‡e prekasno.

Scenario propasti poฤinje 2050. godine kada ฤ‡e postati oฤigledno da su prelomne taฤke porasta temperature za ledeni sloj Antarktika i ledenog sloja Grenlanda preฤ‘ene veฤ‡ pri porastu temperature od 2 stepena. Nakon porasta od 2,5 stepena preฤ‘ena je i taฤka bez povratka za isuลกivanje praลกume u Amazoni, a Zemlja ฤ‡e se zbog toga zagrejati joลก jedan stepen.

Treฤ‡ina nastanjive povrลกine na Zemlji i ฤak 55 posto svetske populacije biฤ‡e izloลพeno smrtonosnim temperaturama najmanje 20 dana svake godine. Viลกe od 30 odsto svetske povrลกine postaฤ‡e pustinja, a koliฤina padavina u Meksiku i Srednjoj Americi ฤ‡e se prepoloviti. Nestaฤ‡e treฤ‡ina himalajskih gleฤera i ฤak 70 posto sneลพnog pokrivaฤa na Andima.

Doฤ‡i ฤ‡e do sloma Mlazne struje – tokova vetra u gornjim slojevima atmosfere – zbog kojeg ฤ‡e monsuni u Aziji i zapadnoj Africi postati nepredvidljivi, a usporiฤ‡e i Golfska struja, ลกto ฤ‡e imati znaฤajan uticaj na klimu u Evropi.

Kolabiraฤ‡e koralni grebeni i Amazonska praลกuma. Veliki delovi zapadne Afrike, tropske Juลพne Amerike, Bliskog istoka i jugoistoฤne Azije postaฤ‡e nenastanjivi – temperature ฤ‡e biti smrtonosne viลกe od 100 dana godiลกnje. Izvori vode presuลกiฤ‡e u veฤ‡ini pogoฤ‘enih podruฤja, usevi ฤ‡e se osuลกiti, a dve milijarde ljudi postaฤ‡e klimatske izbeglice.

Na globalnom nivou doฤ‡i ฤ‡e do pada u proizvodnji hrane od oko 20 posto, cene hrane skoฤiฤ‡e u nebo, a sve promene zajedno mogle bi dovesti do katastrofalnih geopolitiฤkih razvoja dogaฤ‘aja. Drลพave ฤ‡e biti nesposobne da se nose s intenzitetom promena, velike drลพave poput SAD naฤ‡i ฤ‡e se pod straลกnim unutraลกnjim pritiskom, a oruลพani sukobi oko sve vrednijih prirodnih resursa viลกe su nego verovatni, ลกto bi moglo dovesti i do nuklearnog rata.

Doฤ‡i ฤ‡e do trajne promene odnosa ฤoveka i prirode. Sav inteligentan ลพivot na Zemlji ฤ‡e izumreti ili izgubiti sve moguฤ‡nosti napretka.

Potrebna je, tvrde autori, masovna mobilizacija kakvu svet nije video od Drugog svetskog rata. Ceo svet mora da skupi sve svoje resurse i zajedno da poฤne da ย radi na hitnom prelasku na ekonomiju bez emitovanja ลกtetnih gasova, ลกto se mora da se desi u sledeฤ‡ih deset godina.

Treba spreฤiti prelazak svih โ€œtaฤaka bez povratkaโ€ do sredine stoleฤ‡a i globalnu pretnju shvatiti ozbiljno.

Najveฤ‡u nadu zasad daju mladi u Europi, koji su na proteklim evropskim izborima prepoznali klimatske promene kao najvaลพnije pitanje, uz sve ฤeลกฤ‡e globalne ลกtrajkove uฤenika. Ako politiฤari ลกirom sveta shvate da im glasovi zavise o brizi za planetu na kojoj ลพivimo, moลพda se na vreme i pokrenemo.

(A. T, „Politika“)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com